У протеклих седам деценија отпочели су и завршили се многи ратови. Само један рат траје без престанка, рат против Српског народа и Југословнске војске у Отаџбини. Он се по некад водио оружјем, некад политичким или економским средствима а некад пропагандом. Али како год да се водио и ко год да гa је реализовао његов циљ је увек био исти: поколебати, поразити и понизити српски народ и умањити и укаљати велико дело генерала Михаиловића и његових сабораца.
Срамно је да данас у демократској Србији институције државе функционишу на исти начин као под окупацијом или комунистичком диктатуром. Док седи на Дедињу у вилама које су њихови преци отели стварним власницима, новокомунистичка елита настоји да очува лажи о издаји генерала Михаиловића и геноцидном карактеру Срба као народа. Државни институти фабрикују књиге у којима се Броз и надаље велича као визионар са харизмом а осведочени српски родољуб генерал Михаиловић приказује као неспособни трапавац. Истовремено државне комисије невољко прихватају размере комунистичких злочина при крају и након Другог светског рата остављајући слику да су „сви били жртве“ и да су у злочинима Срби чак и предњачили.
Овај рат без примирја, на сву срећу има и своје јунаке. Такав је и Бранко Јевтић, по занимању фармацеут а по опредељењу историчар, писац и истраживач. Човек који је својим дводеценијским радом допринео да „пламен“ слободне мисли не згасне до краја. Као члан Управног одбора Архива Југославије, члан државне комисије за тајне гробнице лица ликвидираних након октобра 1944.године, потпредседник Асоцијације за неговање традиција Равногорског покрета и носилац звања „Војвода Руднички“ постао је препознатљиво лице свих оних који се боре за очување сећања на слободарске традиције Југословенске војске у Отаџбини.
Бранко Јевтић
Многи су имали прилику да виде његову изложбу на Равној Гори са подацима о преко 50 хиљада бораца под командом генерала Михаиловића или да се упознају са његовим популарним серијалом о ознакама и наоружању ЈВуО и четничким војводама.
Али ипак, оно што његов рад одваја од радова других аутора и чини га изузетним то је капитално дело „Југословенска војска у Шумадији“. Ова књига само је прва у серијалу која треба да да податке о структури, организацији, командном и персоналном саставу јединица ЈВуО. У њој су подаци о преко 8 хиљада бораца из Шумадије. Сличне књиге, са нешто редизајнираним и осавремењеним садржајем спремају се за штампу. Ова едиција попунила би празнину наше историографије и показала да ЈВуО није била само група одметника већ хијерархијски устројена војна сила кадра да реализује сложене војне задатке у оквиру савезничке стратегије рата на средоземљу.
Без обзира што је аутор за књигу добио награду „Драгиша Кашиковић“ изостала је адекватна подршка државних институција овом пројекту. Аутор ради на припреми следећих издања. Код штампара је „ЈВуО у јужној Србији“, а у завршним припремама за штампу „1. и 2.Равногорски корпус“ и „Динарска дивизија“. Када се оконча серијал ће дати податке о ЈВуО као целини са подацима за преко 120 хиљада бораца.
Борба за истину и правду је увек тешка, неизвесна и захтева жртве. Некада је та жртва живот или лична слобода. Од нас се не очекује толико, да би смо једног дана себи могли рећи „Учинио сам шта сам могао“, довољно је да подржимо пројекте какав је овај који реализује господин Јевтић. Уколико свако од нас учини колико је до њега знаћемо да огромно дело борбе за националну слободу и демократију наших предака није било узалудно и да Срби као народ имају будућност.
Без помоћи свеколиког српског народа у расејању овај велики и национално важан пројекат доводи се у питање. На многа врата државних институција на која је закуцао господин Јевтић и његови сарадници били су узалудни и нису наилазили на подршку и разумевање актуелних српских власти.
Бранко Петровић
Њуjорк
Јул 2012
Борба за истину и правду је увек тешка, неизвесна и захтева жртве. Некада је та жртва живот или лична слобода. Од нас се не очекује толико, да би смо једног дана себи могли рећи „Учинио сам шта сам могао“, довољно је да подржимо пројекте какав је овај који реализује господин Јевтић. Уколико свако од нас учини колико је до њега знаћемо да огромно дело борбе за националну слободу и демократију наших предака није било узалудно и да Срби као народ имају будућност.
Без помоћи свеколиког српског народа у расејању овај велики и национално важан пројекат доводи се у питање. На многа врата државних институција на која је закуцао господин Јевтић и његови сарадници били су узалудни и нису наилазили на подршку и разумевање актуелних српских власти.
Бранко Петровић
Њуjорк
Јул 2012
контакт
Бранко Јевтић
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment