Остаци Драже Михаиловића вероватно неће бити нађени / "Политика" September 21, 2011

*****

Политика
Politika Online
Бојан Билбија
September 21, 2011

Уништени су сви трагови који би довели до гробнице команданта ЈВО, каже секретар Државне комисије Срђан Цветковић

 

Потрага за остацима генерала Михаиловића на Ади Циганлији

 Фото М. Дакић

Све је мање наде да ће секундарна гробница, а самим тим и тело команданта Југословенске војске у отаџбини (ЈВО) Драгољуба Драже Михаиловића икада бити пронађени, јер је очигледно учињено све да се униште трагови који би до ње довели, каже за „Политику” Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944. године:

– Оно што је нађено на Ади Циганлији, на месту где је највероватније погубљен генерал Михаиловић, јесте 17 чаура концентрисаних на релативно уском простору, које су послате на анализу. Истраживање је показало да нема људских остатака на том месту, али то не искључује да су стрељани на Ади Циганлији премештени касније у секундарну гробницу. То место, према досадашњим сазнањима може бити Велико ратно острво на Дунаву или непозната парцела на Централном гробљу, а један сведок тврди да је тело спаљено и пепео расут да се никад не нађе. Радови на Ади Циганлији су завршени пре недељу дана јер на тој позицији људска тела нису нађена – објашњава Цветковић.

Теренским истраживањем на Ади Циганлији руководила је проф. др Марија Ђурић, антрополог у експертском форензичком тиму који је основан по налогу истражног судије Вишег суда у Београду Бранислава Пантелића. Институт за судску медицину Медицинског факултета ангажован је по налогу Пантелића да обави ископавање НН особе на Ади Циганлији, уз северни зид некадашњег затвора, а директор Института Слободан Николић формирао је интердисциплинарни форензички тим да обави овај посао, састављен од археолога, антрополога, судских лекара, стручњака за ДНК, уз могућност ангажовања и других експерата, попут балистичара, објашњава нам професорка Ђурић.

– Археолошки смо истражили наведене локације и утврдили да су јаме које смо открили испуњене шутом, земљом и предметима новијег датума. Ови налази, укључујући и пронађене животињске кости, не могу се довести у контекст са евентуалним гробом Драже Михаиловића, нити постоје археолошки трагови да је постојала било каква јама која је касније поново ископавана. Нема, дакле, доказа који говоре да је неко тамо закопан, па после поново ископан. Посао смо завршили, тренутно пишемо веома детаљан извештај и наредних дана ћемо предати судији Пантелићу. Судија ће даље одлучити шта ће се радити са локацијом; да ли ће се јама затрпавати – каже наша саговорница.

Случај Драже Михаиловића није окончан јер још траје судски поступак за његову рехабилитацију пред Вишим судом у Београду, започет још пре три и по године. Александар Недић, генерални секретар Српског либералног савета (СЛС), невладине организације која је и поднела захтев за рехабилитацију генерала Михаиловића, каже за наш лист да предстоје још два рочишта, 27. септембра и крајем новембра.

– Михаиловић је био носилац највишег америчког војног одликовања који страни држављанин може добити и које му је доделио председник Хари Труман, чиме је аутоматски постао припадник Удружења америчких ветерана Другог светског рата. СЛС се зато обратио овом удружењу и упознали смо их докле се дошло са рехабилитацијом, за шта су они веома заинтересовани. Прошле године је пред нашим судом сведочио 90-годишњи пензионисани потпуковник америчке војске пилот Милтон Френд, а пре недељу дана наш гост био је потпуковник Стивенсон Ковач, секретар удружења. Предали смо му, том приликом, копије документације којом располажемо, и упознали га са нашим захтевом да се једној улици у Београду да име Драгољуб Михаиловић – додаје генерални секретар СЛС-а.

Како објашњава Недић, амерички ветерани неће, како је раније најављено, сведочити 27. септембра, већ ће њихова делегација само присуствовати рочишту, али у новембру би требало до дођу тројица последњих живих америчких пилота, које је је ЈВО спасила у Прањанима, августа 1944. године. Том приликом, амерички ветерани Другог светског рата посетиће и Прањане, где се налазио импровизовани аеродром са кога су евакуисани уз помоћ војске генерала Михаиловића.

Бојан Билбија

објављено: 21.09.2011


http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ostaci-Draze-Mihailovica-verovatno-nece-biti-nadjeni.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

„Чича Дражин“ мост / Разлози да се нови мост на Ади назове именом армијског генерала Драгољуба Драже Михаиловића / Новица Стевановић - September 2011

У српској традицији има примера да се називи појединих објеката везују за важне историјске догађаје, и личности, као што је у случају имена места Полумир у Моравичком крају.

Предања кажу да су се 1196. године потукли Немањини синови око престола: Стефана, средњег сина, напао је старији брат Вукан уз помоћ мађарске војске. Тада је на Голији дошао њихов млађи брат Растко и измирио браћу, а мађарском краљу објаснио да је његова мисија завршена и да војску може врати кући. Тако је поводом тих догађаја једно место на Голији добило назив Одвраћеница, а недалеко, где је склопљено примирје, када су браћа попуштала до “по пола” – Полумир.

После нешто више од седам векова од тог догађаја, а седам деценија од данашњих дана, национална историја Срба бележи готово сличан догађај – братоубилачки рат с почетка Другог светског рата 1941. године под немачком окупацијом Краљевине Југосалвије. Али циљ побуњеника (комуниста) није био само освајање власти, већ из корена и насилно мењање основних премиса на којима се темељио и вековима изграђивао национални идентитет. И у једном таквом случају, који је особен по томе што је за последицу имало сечу националног корена, српски државотворан народ изнедрује личност Драгољуба Дражу Михаиловића који ће у својој мисији ослобођења Отаџбине мирити готово непомирљиво: национално и интернационално, демократију и тоталитаризам, тдадицију и догматизам... Наду му је давао и сам лидер југословенских комуниста Јосип Броз Тито, који му је говорио да сви партизани, које је Југословенски политбиро претварао у своју војску, ем што нису сви комунисти, нису ни под његовом командом.

После два неуспела лична сусрета с лидером југословенских комуниста и Партизанског покрета Титом (Струганик и Брајићи) долази и до трећег у Чачку новембра 1941. године, али на нивоу делегација. Још за време договарања и утврђивања неких тачака, као командант Југословенске војске у Отаџбини, пуковник Михаиловић је 22. новембра обавестио Владу: “Учинио сам са своје стране све и успео да прекинем братоубилачку борбу, коју су изазвали и наметнули комунисти... Улажем напоре да удружим и повежем народне снаге и извршим реорганизацију за одлучну борбу против Немаца.”

Међутим, на састанаку преговарачких делегација 27. новембра у Прањанима констатовано је да се разговори не могу наставити, пошто су отпочеле операције немачке војске против устаника. Тако су они одложени до времена када операције Немаца буду завршене. Међутим, Југословенски комунистички политбиро, ради маскирања главног циља (освајање власти) и умирења Комитерне, неће се искључиво вратити првој фази револуције (саботаже и диверзије), коју је Михаиловић укључио у Противосовинско-логистичкој операцији, већ ће наставити с започетом братоубилачком борбом и проглашавати “совјетске републике”.

Генерал Михаиловић, имајући представнике савезничких мисија у штабу Врховне команде Југословенске војске (Владин пропуст што није било и совјетске мисије), покушавао је да обнови успостављени “мост” са супротстављеним Партизанским покретом, као војни министар у Југословенској краљевској влади, извештавао је крајем децембра 1943. године свог председника Пурића: “Дубоко смо размишљали на који начин да се спречи грађански рат и дошли до закључка да треба да дође до састанка између представника Југословенске војске и Титових снага... Са своје стране Армстронг (шеф британске мисије) нас је уверавао да ће учинити све могуће нарочито да се спречи грађански рат...”

Али до прекида братоубилачког рата није дошло. Није дошло из једноставног разлога што су Савезници своју подршку са легалне и легитимне Војске Краљевионе Југосалвије тајно пребацивали на војску југословенских комуниста (НОВ и ПОЈ) наоружавши је “до зуба” и с краја 1943. и током 1944. године водили њене ратне операције с главним циљем – слом Југословенске војне силе коју су у исто време разоружавали и онемогућили мобилизацију. Тако су порушили једини “мост” који је био успостављен с почетка братоубилачког рата новембра 1941. године и отворили “провалију” и препуштајући српски народ његовој судбини о којој је одлучивао Југословенски комунистички политбиро. Сазнавши за то, на монтираном судском процесу јула 1946. године, генерал Михаиловић је рекао: “Да су ме савезници помогли оружјем, ја га против браће не бих окретао, чак ни онда када бих окупаторе избацио из земље. Власт и слава, које пламте из крви и суза, не доносе ни мир, ни срећу, ни народима, ни властољубивима”.

Потоње анализе функције командовања у историји ратне вештине Другог светског рата идентификоваће три чиниоца који су били одлучујући за један такав вероломан савезнички однос према свом Савезнику: Черчилов страх од немачког непознатог оружја (укључујући и атомско) и могућег Хитлеровог сепаратног мира са Стаљином, што би било погубно за Лондон, и прилика да с Амброзом (Черчил је вероватно знао да је Броз – Амброз) и некадашњим аустро-угарским кадром успостави некакву прозападну подунавску конфедерацију југословенских земаља; док Стаљин је видео успостављање неког свог комунистичког центра из кога би се остваривала комитернина мисија.

Да је до “мостовног” повезивање Равногорског с Партизанским покретом могло доћи само да није било савезничке подршке југословенским комунистима у грађанском рату, показује Труманова оцена из 1948. године који, додељујући генералу Михаиловићу високи орден за ратне заслуге у Другом светском рату, рекао: “Генерал Михаиловић, и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој ствари и били судеоници у извојевању коначне савезничке победе.”

На тај начин су демистификоване све “провалије” које су отварали југословенски комунисти према армијском генералу Михаиловићу оптужујући га да су оне његове, а потоња беседа духовника, владике Николаја Велимировића, говорећи да је “Дража Михаиловић био легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника и с временом тај ће ореол бити све светлији, а име Дражино славније” многима отварала видике који ће с протоком времена бивати све јаснији. И зато ако је нови мост на Ади једна импозантна и миленијумска грађевина, нема разлога да не понесе име генерала Михаиловића и то баш оно које је и њему било најдраже: “Једног чина, и једног јединог звања, нећу се одрећи; нећу се одрећи онога што ми је народ дао. Као што знате, народ ме је прозвао својим ‘чичом’. То је мој најмилији чин и моје најдраже звање”.

Стога, за наук српском народу, нека мост на Ади понесе име “Чича-Дражин Мост” и служи као вечита опомена, и неугасли пламен из прошлости, да се нешто слично не понови и, као подсетник, путоказ у будућност, да било какви друштвени процеси у бази, или надградњи, не смеју бити разлог за братоубилачки рат. Тим више ако добронамерни странци боље од нас многих познају наше традиције, као што имамо у примеру америчке списатељице Мичел Рут, која је још 1943. године поимајући о слободи и демократији као националним циљевима, које је у свом програму имао Равногорски покрет, написала у књизи Срби су изабрали рат:

“Дража Михиловић није започео ништа ново: он, као прави, храбар и драгоцени син свога народа, само је наставио традицију Косова... Ова традиција се запажа кроз векове, све до данашњег дана. Она је створила високи осећај дужности према земљи и утврдила стандарде за наследнике јунаштва...”


Приредио:
Генералштабни пуковник у пензији Новица Стевановић
September 2011


http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=303&Itemid=1



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Љубљанa: Основан Равногорски покрет Словеније - September 11, 2011

*****

На слици: Заробљени борци Југословенске Војске у отаџбини

 након битке у Грчарицама 1945.

 Комунисти су их поубијали иако ови људи никад нису

 сарађивали с окупатором. Фото: Ravnogorsko gibanje Slovenije

Данас је у Љубљани одржан оснивачки конгрес Равногорског покрета Словеније“ (Ravnogorsko gibanje Slovenije). Шта је то што је навело грађане једне просперитетне земље Европске уније да се седам деценија од почетка антифашистичке борбе одлуче на оснивање ове организације. Питање је још деликатније из угла Србије у којој се већ годинама врши опструкција законских одредби о изјадначавању права оба антифашистичка покрета и наставља „борба против контрареволуционарних снага“.

Словеначки равногорци, које смо имали прилика да упознамо, чврсто су решени да наставе тредиције равногорског покрета из Периода Другог светског рата. Њихова врата су затворена за све присталице тоталитарних идеологија било да се ради о нацизму, фашизму или комунизму а сваки нови члан се мора дистанцирати од свог евентуалног чланства у тоталитарним политичким организацијама и прихватити декларацију из села Ба као полазну основу свог деловања.

За Србе и грађане Србије важно је знати да ова огранизација жели да негује присне односе са сличним удружењима у Србији и Србима ма где они били. Распад СФРЈ за њих је био последица неспособности комунистичке елите да да демократске одговоре на растуће социјалне и политичке тензије али не и крај српско-словеначког пријатељства.

Време ће показати колико су њихове идеје прихватљиве за словеначко друштво али је њихова борба да се на политичку и друштвену сцене врате и политичке снаге које немају фашистичу или комунистичку прошлост вредна пажње.


Драган Крсмановић из
Српског либералног савета
11.09.2011
September 11, 2011


http://www.slobodanjovanovic.org/2011/09/12/d-krsmanovic-osnovan-ravnogorski-pokret-slovenije/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Američki veterani svedoče za Dražu / "B92" - "Blic" September 15, 2011

B92

Drugi pišu

četvrtak 15.09.2011

Izvor: Blic

 

 

Beograd -- Udruženje veterana Drugog svetskog rata iz SAD uputiće svog predstavnika na ročište u procesu za rehabilitaciju generala Draže Mihailovića, piše "Blic".

Dragoljub Mihajlović (Tanjug, arhiva)

Ročište je zakazano za 27. septembar.

Dolazak predstavnika američkih ratnih veterana na svedočenje potvrdio je Srpskom liberalnom savetu Stiven Kovač, penzionisani potpukovnik američke vojske i sekretar Udruženja ratnih veterana SAD, koji je na njihov poziv došao u Beograd.

Aleksandar Nedić, sekretar Srpskog liberalnog saveta, kazao je za "Blic" da na ovaj način američki ratni veterani žele da iskažu solidarnost sa generalom Mihailovićem i antifašističkom borbom srpskog naroda.

Njihova želja je, kako je naveo, da ponove reči koje je predsednik Truman izrekao, posmrtno dodeljujući Legiju časti generalu Mihailoviću: "General Dragoljub Mihailović istakao se kao glavni zapovednik jugoslovenskih oružanih snaga i posle kao ministar vojni, organizujući i vodeći snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944. Zahvaljujući neustrašivim naporima njegovih trupa, mnogi američki avijatičari bili su spaseni i bezbedno vraćeni na savezničku stranu. General Mihailović i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i boreći se pod izuzetnim teškoćama, materijalno su doprineli savezničkoj vojsci i bili učesnici u izvojevanju konačne savezničke pobede".

On dodaje da je slučaj Draže Mihailovića na neki način postao internacionalan jer je reč o komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji je dobio odlikovanja Francuza i Amerikanaca.

"Odlikovanje SAD je jedno od najvećih koje stranom državljaninu može da dodeli njihova vlada i dokaz da je Mihailović bio na strani saveznika. To objašnjava veliku zainteresovanost američke vlade za ovaj slučaj", navodi Nedić.

Srpski liberalni savet, kao programski naslednik Srpske liberalne stranke, jedan je od inicijatora rehabilitacije generala Mihailovića, podseća "Blic".



http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=15&nav_category=206&nav_id=542143


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Подржавајући рехабилитацију генерала Михаиловића и Удружење ветарана Другог светског рата из САД је најавило да ће упутити свог претставника на рочиште заказано за 27.септембар 2011. Године.

*****

Српски либерални савет, као програмски наследник Српске либералне странке, борећи се за идеје тржишне привреде, приватне својине и традиционалних вредности српског друштва један је од иницијатора рехабилитације генерала Михаиловића, команданта Југословенске војске у Отаџбини за време Другог светског рата.

Незадовољни приступом српског правосуђа у више наврата смо покушали да мобилишемо јавно мњење да се престане са опструкцијама и процес оконча ефикасно. Апсурдно је да је суђење трајало мање од два месеца а о рехабилитацији се расправља годинама.

Подржавајући рехабилитацију генерала Михаиловића и Удружење ветарана Другог светског рата из САД је најавило да ће упутити свог претставника на рочиште заказано за 27.септембар 2011. Године. На овај начин они желе да искажу своју солидарност са генералом Михаиловићем и антифашистичком борбом српског народа. Њихова жеља је да понове речи које је председник Труман изрекао, посмртно додељујући Легију части генералу Михаиловићу : "Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и видећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе."

Истовремено њихова посета је и знак жеље да се покаже како тренутни политички односи наших држава, који нису на потребном нивоу, не смеју бити препрека за сарадњу и контакте две земље које веже ратно савезништво из оба светска рата.

Српски либарални савет

13.09.2011

September 13, 2011

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Potraga na Adi bez rezultata / "B92" September 12, 2011 / VIDEO

Društvo
Ponedeljak 12.09.2011
15:48
Izvor: B92

Beograd -- Na mestu na Adi Ciganliji, koju su svedoci označili kao mesto streljanja Dragoljuba Mihailovića, istraživači nisu pronašli dokaze da je on tu sahranjen.

Viši sud u Beogradu ipak je naložio da se ispita i šire područje ispred severnog zida nekadašnjeg zatvora u potrazi za eventualnom jamom.

Prema onome što je nađeno jedino nije isključeno da je komandant četničkog pokreta na tom mestu streljan, kako tvrde neki svedoci.

Georadar traži, verovatno poslednji put pre zatvaranja istrage, potencijalnu jamu u kojoj bi mogalo da bude sahranjen Dragoljub MIhailović.

Ovoga puta u širem području od onog koje navode svedoci. Nada koja se u junu probudila među onima koji žele da se pronađe grob Mihailovića naglo se ugasila kada se ispostavilo, mesec dana kasnije, da nađene kosti nisu ljudske.

"Postoje jame sa šutom i mesto gde je zakopavana vodovodna cev postoje jame, ali se ne mogu dovesti u vezu sa ovim grobom niti postoje naznake da je neka od tih jama ponovo iskopavana", kaže Marija Đurić, šefica forenzičarskog tima.

Prema nalazima forenzičara nema dokaza da je iko bio sahranjen u blizini severnog zida zartvorskog kruga. Međutim, ovim nije isključena mogućnost da je Mihailović i osam drugih zatovrenika streljano upravo na ovom mestu, jer je pronađeno 17 čaura koje su predate na balističko veštačenje.

Lokacija iza severnog zida nekadašnjeg zatvora nije jedina koju su pominjali svedoci kao mesto egzekucije i sahranjivanja Dragoljuba Mihailovića. Pojedini svedoci tvrdili su da je Mihailović streljan 400 metara od Belog dvora u bagremovoj šumi. To je, na primer, tvrdio penzionisani podoficir KNOJ-a Ljubo Lazarevski, koji je zatvorenike dopratio do mesta izvršenja smrtne kazne. Ipak, lokacija na Adi je, na osnovu preklapanja izjava više svedoka i dokumenata iz Britanskog vojnog arhiva, označena kao najverovatnija.

U državnoj komisiji za istraživanje tajnih grobnica kažu da to što nisu nađeni posmrtni ostaci kao ni dokazi o jami u kojoj bi bila tela, ne znači da su svedoci bili nepouzdani.

"Nekoliko svedoka govore o izmeštanju tela iz bezbednosnih razloga, kako mesto ne bi postalo predmet kulta. Zbog toga su, po njima, kasnije, nakon godinu dana, ostaci izmešteni na nepoznatu lokaciju... Ili su uništeni, spaljeni", navodi Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica.

Za sada se ne planira ispitivanje i iskopavanje na drugim mestima. Ukoliko se pojave opipljivi dokazi, kaže Cvetković, komisija će predložiti ispitivanje tih lokaliteta. Bez dokaza o sahranjivanju ili sa njima, na Adi Ciganliji i dalje stoje krst i venci za Dragoljuba Mihailovića.

ZA VIDEO KLIKNITE NA LINK:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=12&nav_category=12&nav_id=541485

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Dražu još traže / "Novosti" September 12, 2011

Vecernje Novosti
V. C. S.
12. septembar 2011. 21:00


Istražni sudija odlučio da se pretraga terena na Adi Ciganliji ipak nastavi. Čaure ukazuju na streljanje. Nema tragova premeštenja tela

PRETRAGA terena na Adi Ciganliji, koja je u ponedeljak trebalo da bude završena, ipak se nastavlja po nalogu istražnog sudije Dragana Pantelića.

Kada je video čaure i puščana zrna koje je tim arheologa i antropologa Instituta za sudsku medicinu našao tamo gde su svedocili pominjali da je mesto pogubljenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, istražni sudija je odlučio da se skeniranje terena georadarima nastavi, iako su stručnjaci tokom dana već sklonili šator i pokupili alat.

Kako nam je potvrdila vođa tima prof. dr Marija Đurić, dodatno skeniranje trajaće najmanje dan-dva, a ako radari pokažu da i sa druge strane biciklističke staze na Adi postoje jame, iskopavanja će se nastaviti:

- Do sada smo naišli na četiri jame sa spoljne strane severnog zida nekadašnjeg zatvora, kraj kog je, prema izjavama svedoka, streljan Mihailović. U jamama nije bilo ostataka ljudskog skeleta, već samo životinjske kosti - od ptica, do većih sisara. Našli smo i 17 čaura od metaka.

Njen kolega, arheolog Andrej Starović, dodaje da su, osim čaura, otkrili i jedno puščano zrno zabijeno desetak santimetara ispod starog pločnika, kraj ugla zapadnog i severnog zida. Tu je, sumnja se, bila krečana u kojoj je Mihailović zatrpan. Takođe su našli i dva dugmeta sa košulje.

- Nismo, međutim, našli nikakve druge ostatke, niti arheološke tragove da su jame zakopavane, pa ponovo iskopavane. Znači, nema dokaza da su tela pokopana, pa negde premeštena. Ali, čaure bi mogle da ukazuju da na tom mestu jeste izvršena egzekucija 17. jula 1946, s obzirom da nema istorijskih tragova da je tu bilo neke druge egzekucije - kaže Starović.

Korodirani meci trenutno se nalaze kod balističara, koji bi za desetak dana trebalo da precizira o kakvoj je municiji reč. Ako potvrdi da je reč o mecima koje su koristili partizani prilikom streljanja Mihailovića i Nedićevih generala, a tim na terenu ne nađe druge jame ili ostatke, od istražnog sudije zavisiće da li će naložiti pretragu nekog drugog terena ili će se sve zaustaviti.

PRONAŠLI TABLU ZATVORA OSIM zidova, tim arheologa i antropologa našao je i ostatke velike table koja je stajala iznad ulaza u zatvor na Adi ciganliji. Našli su i mnoštvo metalnih i staklenih ostataka, ali nijedan dokaz nije mogao da potvrdi da je pored ružičnjaka bilo ko sahranjen, niti da su tela bacana u krečanu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html%3a344908-Drazu-jos-traze

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Na primarnoj lokaciji nisu nađeni Dražini posmrtni ostaci / Tanjug September 12, 2011

*****

Tanjug
BEOGRAD, 12.09.2011

Na mestu bivšeg zatvora na Adi Ciganliji, za koje se sumnjalo da krije posmrtne ostatke komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Draža Mihajlovića, nisu pronađeni nikakvi ljudski ostaci, izjavila je danas prof. Marija Đurić, rukovodilac forenzičkog tima.

Pretraga na ovoj lokaciji počela je 9. avgusta, ali arheološka iskopavanja nisu dala nikakve rezultate, rekla je Đurić u izjavi za Tanjug. Ona je navela da nisu nađeni dokazi da je bilo ko sahranjen uz spoljnu stranu severnog zatvorskog zida, koju su svedoci označili kao moguće mesto gde je pokopan general Mihailović.

Pronađeno je, međutim, 17 čaura koje su date na balističko veštačenje, kazala je ona, što znači da nije isključeno da je komandant Ravnogorskog pokreta na tom mestu streljan. Zato je po nalogu tužioca Višeg suda u Beogradu Branislava Pantelića, traganje za jamom u kojoj bi mogli biti posmrtnim ostacima generala Mihailovića nastavljeno na širem području ove lokacije, južno od zatvorskog zida, objasnila je Đurić.

Prema njenim rečima, trenutno se vrši snimanje tog područja georadarom koji registruje promene u gustini slojeva zemljišta, što će potrajati nekoliko dana. Ukoliko radar pokaže promene na terenu, kako je kazala, onda će se kao i u slučaju prve lokacije, pristupiti iskopavanjima u skladu sa standardnom arheološkom procedurom.

Postupak pretrage, ekshumacije i identifikacije lokacija na Adi Ciganliji vrši se na osnovu podataka i iskaza svedoka do kojih je došla državna Komisija za istraživanje tajnih grobnica ubijenih i nestalih posle septembra 1944. godine. Stručnjaci državne komisije su krajem juna obavili skeniranje terena i probno iskopavanje iza zatvorskog zida kada su pronađene kosti, ali su analize pokazale da nisu ljudskog, već životinjskog porekla.

General Mihailović je u montiranom procesu 15. jula 1946. osuđen na smrt streljanjem pod optužbom za kolaboraciju i dva dana kasnije pogubljen kao državni neprijatelj "broj jedan". Prema iskazima dvojice svedoka, Draža i još osam osoba koji su streljani 16. i 17. jula, bačeni su u dve jame iza zatvorskog zidana na Adi, dok je treći svedok tvrdio da je streljan u bagremovoj šumi, 400 metara od Belog dvora.

Sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica, istoričar Srđan Cvetković objasnio je danas u izjavi Tanjugu da je lokacija na Adi određena kao primarna upoređivanjem iskaza svedoka i podataka iz dokumenata Britanskog vojnog arhiva.

Pojedini svedoci, kako je kazao, tvrdili su da je Dražino telo, po naređenju tadašnjih komunističkih vlasti, iz bezbedonosnih razloga premešetno na nepoznatu lokaciju, a drugi opet da je uništeno i spaljeno, kako mesto gde je sahranjen ne bi postalo predmet kulta.

Ukoliko je to tačno, pitanje je da li ćemo ikada pronaći Dražin grob, kazao je Cvetković i dodao da će se o eventualnom ispitivanju drugih lokacija, odlučivati tek kada bude završena pretraga na Adi.



http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=20053


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Вечери Слободе - отворена трибина: "Србија на стратешком беспућу" / др Срђа Трифковић September 16, 2011

У петак 16. септембра 2011. у просторијама Српске Народне Одбране у Чикагу биће одржано вече посвећено часопису Слобода. На отвореној трибини под називом "Србија на стратешком беспућу" говориће др Срђа Трифковић.

Размере свеопште кризе српског друштва и државе намећу разматрање питања од суштинског значаја за земљу и народ, питања која се не односе само на проблеме текуће политике. Уз нужни осврт и на те проблеме -- од Косова и Санџака до привреде и изазова европских интеграција -- др Трифковић ће да изнесе и основне елементе дугорочне стратегије опстанка без којих је будућност српске државе и народа све неизвеснија. После његовог уводног излагања надамо се живој дебати уз учешће присутних.

http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=241:veceri-slobode-srbija-na-strateskom-bespucu&catid=14:veceri-slobode&Itemid=58

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Часни живот др Драгића Јоксимовића - Сава Стамболић September 11, 2011

*****

Сава Стамболић

Београд/Суботица, 11.09.2011

Повереник Двери за Суботицу, Сава Стамболић, о адвокату Драгићу Јоксимовићу.

Др Драгић Јоксимовић

2011. навршиће се 60 година откако је у ћелији у Сремској Митровици, под тешким теретом свога времена, преминуо један велики човек. Откад се угасио један хонестум вите, један частан живот!

Те 1951. у затвору умире Др Драгић Јоксимовић. Огромна већина вас сигуран сам никада није чула за овог човека. Он је драге колеге, био нама близак по много чему. Био је правник, пре Другог светског рата један од најбољих студената београдског Правног факултета, који се нарочито истицао по својој говорничкој вештини, a касније је постао врстан адвокат. Али зашто, би такав човек, сигурно се питате, свој живот завршио у тамници? Како ли је скренуо са тог сјајног пута на којем је био? Е видите није он скренуо, већ је велики део света у та времена ступио на једну погубну странпутицу, због које и данас плаћамо данак.

Тај свет, ти заблудели људи, гледали су како се ђенерал Драгољуб Михаиловић, први герилац у Европи и светионик борбе против нацизма, на крају рата, после победе оних које је несебично помагао, изводи пред стаљинистички суд југословенских комуниста! Они су га оптужили да је сво време тог рата радио против свог народа и помагао нацистичку окупацију, са циљем да уништи отпор који су по њиховој тврдњи једино партизани пружали.

Драгић Јоксимовић је имао то историјско бреме, да у таквој атмосфери линча и победничке немилосрдности стане на браник Правде као генералов бранилац. Знао је врло добро против каквих сила се сврстава и налазио се пред тешким избором који ће драматично променити његов живот.

Западни савезници су сво време рата знали тачно како је и шта радио генерал Михаиловић, као министар војни у Краљевој влади и врховни командант од савезника признате Југословенске војске у отаџбини. Знали су колико је велика и бесмислена клевета нових југословенских власти против њега. И ћутали су!.... Југославија је била у Стаљиновој сфери интереса и човек који је спасао 500 америчких пилота сигурне смрти, остављен је у утроби звери која је ликовала над својом победом!

Суђење Дражи

Изведен је пред суд оних који без 300.000 совјетских војника који су 44' преплавили Србију никада не би имали то морбидно задовољство да у српском престоном граду понижавају српског јунака! У судницу је ступио исцрпљен, болестан и сломљен од година у шуми, мучен и пребијан од агената ОЗНЕ! Издан од савезника и краљеве владе.

У великој сали Пешадијског училишта, где је најодликованији српски официр пре рата подучавао питомце, сада га је чекала разуларена маса која пљује, псује и вређа при сваком његовом обраћању!

У оптужници, поред његовог, нашла су се имена ова два наша позната лика са зидова, Слободана Јовановића и Лазара Марковића и још многих других. Оних који су заиста сарађивали са Немцима, али и оних који би такве убили да су их раније срели! Сви изједначени једино страхом који је нова власт осећала од њиховог самог постојања.

Утученом генералу Михаиловићу борбени дух враћа његов бранилац, чији је карактер сијао у судници светлошћу праведника! Чији је глас оголео сву беду лажи коју су остали школовани правници тада хранили и заступали!

Али адвокат Јоксимовић није марио за њих, нити за готово хиљаду људи, који су се надметали ко ће теже да га извређа и гласније да урла. Он се водио заповешћу из Друге књиге Мојсијеве, која гласи: „Не иди са множином на зло и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне Правда!“

Како ове речи одјекују кроз време већ три и по хиљаде година! И постављају пред све људе, а нарочито правнике, тај велики и узвишени захтев да се не изврћу Правду! Да када и цео свет нешто подржава или неког прогони, а ми знамо да то није праведно, имамо дужност да станемо у одбрану Истине! Само....мало је оних, кроз читаву историју, који су дорасли оваквом захтеву који нам Господ поставља.

Цена коју је Драгић Јоксимовић платио за своју витешку одбрану генерала Михаиловића, била је огромна. Иако му је оптужница уручена 4 дана пре суђења, иако му није дозвољено да изводи спашене америчке пилоте и није му предата сва документација која му је била потребна за одбрану, држао се лавовски у поступку, док су тужилац и суд сложно радили да га спрече да износи били шта у корист оптуженог. Прекидан је, одређивали су паузе, одузимали реч, износили фалсификована документа, али и поред свега тога истина је исијавала из сјајне завршне речи, којом је правнички беспрекорно покопао оптужницу и посрамио њене творце! Због тога, уследили су му тешки дани.

Генерал Михаиловић је проглашен кривим 15. а стрељан 17. јула 1946. године. А муке његовог заступника тек су почињале.

Оптужба за Јоксимовића

Главни партијски лист „Борба“ у тексту „Одбрана издаје и клевета слободе“ назвао га је издајником, чија одбрана злочина произилази из дубоке мржње према свим народима Југославије. Најмоћнији човек у земљи, самозвани „маршал“ Тито јавно је поручио да према таквима као што је Јоксимовић нове власти не могу имати милости. Знало се драге колеге шта значи таква изјава у „новој демократској Југославији“ 46' године! Најпре му је Комисија за адвокате одузела право да се бави адвокатуром, прогласивши га недостојним тог звања. Убрзо затим, ухапшен је због „слушања страних радио програма и вођења политичких разговора“. У срамном процесу осуђен је на три године затвора, уз принудни рад и губитак грађанских права и пензије!

То је поштоване колеге цена не устајања са множином на зло! То је захтев који Правда пред нас поставља! Да нас се сви одреку, да нас неправедно осуде и понизе!

Умро је тај мученик дакле после три године тешке робије, јер му није пружена адекватна нега и третман као срчаном болеснику.

У мемљивој ћелији у коју су га ставили самозвани народни хероји, скончао је један од највећих правничких умова своје генерације и истински јунак свога доба!

Тужилац Минић, је многоструко награђен за своју срамну улогу у процесу против генерала Драже, обављао је сваку замисливу функцију у новој власти и умро у дубокој старости 2003. године, слично су прошли и остали крвници Титове Југославије. И сада се ви питате, „па где је награда праведнику?“ и мислите можда да су они боље прошли од њега.

Да би и Драгић Јоксимовић имао дуг и хвалоспевима испуњен живот у новој држави да им се приклонио. У праву сте, заиста би имао, али по коју цену? По цену свог образа, своје части и душе! Неким људима је то мала цена да плате јер те ствари слабо вреднују, али Драгић Јоксимовић је био човек одгојен на светосавској традицији на косовском духу наших предака и стално се опомињао упозорења мајке Јевросиме, да је боље своју изгубити главу, него своју огрешити душу! а ово је наш народни песник од Христа научио, јер нам Он поручује: „Каква је корист човеку ако и цео свет задобије а душу своју изгуби“.

Да је ово вечна истина сведоче и речи судије Ђорђевића који је председавао у Већу које је осудило генерала Михаиловића. Пред крај свог живота он је изјавио: „Ако икад дође до разградње нове Југославије, откриће се колико смо костију невиних ми судије уградиле у њене темеље, а ја умирем грешан, био сам обичан судија смрти!“

Јасно је да ови људи нису нипошто боље прошли! Цео живот носили су мрљу и тешко бреме свог греха и игнорисања савести. Дочекали су да виде како се њихова творевина утемељена на мртвим неистомишљеницима распада у крвавој катаклизми! Све у шта су веровали и чиме су правдали свој злочин нестало је преко ноћи. Тужан је и бедан тај њихов дуги живот био!

А адвокат Јоксимовић ће вечно бити житељ Небеске Србије! Његова награда су „Дани Драгића Јоксимовића“ који се одржавају у његовом родном месту, улице које носе његово име, па и ово моје излагање. За собом је оставио часно име и успомену на часно проживљен живот, који ће инспирисати многе будуће генерације и за који сви млади правници морају знати! Јер се никада не зна када ће поново неко од нас тражити да будемо судије смрти! Да приносимо на жртву своју професију и њену част неком обесном и тиранском систему. Ако тај дан икада не дај Боже дође, сетите се ове моје приче! Сетите се Драгића Јоксимовића и будите непоколебљиви заступници Правде и Истине! Јер ће време открити свачију срамоту и нећете моћи сакрити своју духовну беду од будућих генерација, ако издате своју професију и своју људскост!

Онога трентука када се погледате у огледало и не будете могли да кажете себи „Ја живим частан живот!“ он више неће имати никакву вредност. Зато имајмо праве узоре и упознајмо истину, да смогнемо снаге да станемо на пут праведника ако за то дође време, јер су благословени изгнани Правде ради и њихово је Царство Небеско!



Сава Стамболић је победник на такмичењу у беседништву за студенте Правног факултета у Новом Саду


http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/casni-advokat-dragic-joksimovic.php



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Војвода Момчило Р. Ђујић - 11. септембра

Војвода Момчило Р. Ђујић

(27. фебруара 1907 — 11. септембра 1999)

Слава му и ХВАЛА

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

***** 

ЖИВ ЈЕ ДРАЖА / Драган Крсмановић September 10, 2011

*****

Новине су објавиле вест да је комисија за тражење места на коме се налазе посмртни остаци генерала Михаиловића завршила рад. Резултата нема, наш би народ рекао: „Како су га тражили тако су га и нашли“.

Неке од тих људи познајем и немам разлога да сумњам у њихов труд. Они су учинили шта је од њих тражено и шта се од њих очекивало. Савесно су саслушали наводне сведоке. Прегледали у архивима шта им је дато на увид, зачепркали по Ади Циганлији.

Верник сам и верујем. Верујем да се у земљи Србији може сазнати и да „Цар Тројан има козије уши“ а камоли нека озбиљнија тајна. Али верујем да васионом управља виша сила која одлучује шта ће и када бити откривено. Верујем да ми као народ нити наше „назови“ вође нисмо достојни да нам се врате посмртни остаци генерала Михаиловића. Јер овај народ би их уместо као мошти мученика третирао као кости разбојника и опет их развлачио од немила до недрага. Можда је заиста прерано да се генерал Михаиловић врати међу Србе, потиштене, понижене и завађене. Да се пред њим опет свађамо и делимо на партизане и четнике и поново дижемо руку једни на друге.

Али исто тако верујем да његов земни траг није нестао заувек и да ће нас обрадовати повтаком оног дана кад вера свих нас постане довољно јака да погледамо на себе и своју прошлост светосавским и цивилизацијским оком у коме неће бити места за злу крв, поделе и мржњу.

У међувремену суд ће поново одложити расправу о његовој рехабилитацији изговарајући се неким од формалних разлога са намером да ову важну одлуку остави за нека „друга“ времена.

А до тада „Жив је Дража умро није – док је српства и Србије“.


Драган Крсмановић
Српски либерални савет
September 10, 2011

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Dražino telo odavno sklonjeno sa Ade / Press Online September 9, 2011

09. 09. 2011
PRESS Online
M.P.

Istina... Potvrđeno pisanje Pressa

Grob i posmrtni ostaci generala Dragoljuba Mihailovića verovatno nikada neće biti pronađeni, ali poslednja iskopavanja na Adi Ciganliji samo potvrđuju izjave svedoka - da je general Jugoslovenske vojske u otadžbini zaista streljan na Adi i da je prvobitno bio sahranjen u ružičnjaku

Uzalud kopali...

Na Adi Ciganliji nema ostataka pogubljenih ljudi

Tim koji je nešto duže od mesec dana pretraživao teren na Adi Ciganliji nije pronašao ništa više od životinjskih kostiju, ali - i pored brojnih pokušaja da se čitava stvar pretvori u ujdurmu, i da se tako zataška prava istina - postoje brojni dokazi koji nedvosmisleno upućuju na zaključak da je Mihailović streljan baš na tom mestu.

Žrtva... Draža Mihailović

Pronađeno 16 čaura

Podsetimo, Press je prvi objavio da je đenerala u noći između 16. i 17. juna 1946. metkom u potiljak ubio Boža Đorđević, zvani Boža Kundak, koji je rukovodio streljačkim vodom. Svedočenje jednog starog oficira Ozne potvrđeno je iz tri relevantna izvora, a taj zaključak ušao je u godišnji izveštaj Komisije.

- Pronašli smo 16 čaura metaka baš na mestu gde je nekada, po svemu sudeći, bila jama - kaže za Press istoričar Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije. - Ali zemlja koju smo „češljali" više nije originalna. Tu su se posle Drugog svetskog rata izvodili radovi, a baš taj deo prekopavan je više puta i preko njega je nabacan šut. To je zvanično učinjeno zbog polaganja cevi za vodovod, ali naravno ostaje pitanje zašto je baš na tom mestu rađeno i da li je iza svega stajala neka druga namera.

Krcunovo naređenje

Na dubini od oko dva metra pronađena je i tabla sa bivšeg zatvora, koji se nalazio na Adi Ciganliji i iz kojeg su Mihailović i njegovih osam saboraca odvedeni na poslednje putovanje. Ostatak je, prema podacima do kojih je došla Komisija, koja je pažljivo, metar po metar, ispitivala teren - raskopan najkasnije 1956. godine, ali možda i ranije.

Srđan Cvetković kaže da sada, po svemu sudeći, dobijaju na značaju svedočenja koja kažu da je Mihailovićevo telo premešteno sa Ade Ciganlije. To se, kako je Press već pisao, dogodilo posle naređenja Slobodana Penezića Krcuna. Tela su, posvedočio je oficir Ozne državnom tužiocu, izvađena, najverovatnije spakovana u kese i negde odneta - možda i na Veliko ratno ostrvo.

M. P.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/175018/Dra%C5%BEino+telo+odavno+sklonjeno+sa+Ade.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com



*****

Vera Dragisich - Remembering Voyvoda Momcilo Djujich, a Serbian legend

Voyvoda Momchilo Djujich

Vera Dragisich

Secretary of the Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore

‎11. septembar 2011 g. obelezava 12 godina od upokojenja naseg slavnog Vojvode Momcila Djujica (27. 2. 1907 – 11. 9 . 1999). Vecna mu pamjat! Da nije bilo njeda i njegovih Cetnika Dinarske cetnicke divizije, mnogi od nas ne bi danas bili zivi. Slava mu i hvala! (Vidite dole za kratku biografiju na srpskom i engleskom jeziku.)

September 11, 2011 marks 12 years since the passing of our legendary Vojvoda Momcilo Djujic (Feb. 27, 1907 – Sept. 11, 1999). Memory Eternal! If not for him and his soldiers of the Dinara Cetnik Division, many of us would not be here today. Thank you, Vojvoda Momcilo!

(See below for brief bio in both Serbian and English.)

Momcilo R. Djujic rodjen je 27. februara 1907. u Kovacicu (Topolje) kod Knina, Krajina, umro 11. septembra 1999. godine u San Markosu, Kalifornija, Sjedinjene Americke Drzave. Osnovnu skolu i nize razrede gimnazije zavrsio je u Kninu, vise u Sibeniku, bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Vladika dalmatinski G. Irinej (Djordjevic) dodelio mu je 1933. parohiju u Strmici, na Tromedji Dalmacije, Bosne i Like. U srpskom narodnom ustanku protiv ustaske Nezavisne Drzave Hrvatske, 27. Juna 1941. godine bio je jedan od vodja. Zahvaljujuci licnoj umetnosti i sposobnosti, izabran je za komandanta Dinarske cetnicke divizije 16. oktobra 1941. godine u selu Crni Potoci. Ubrzo je prihvacen i od generala Dragoljuba Draze Mihailovica, tadasnjeg ministra vojnog jugoslovenske kraljevske vlade. Potom je od Mihailovica, na predlog najstarijeg zivog cetnickog vojvode Ilije Trifunovica-Bircanina, dobio titulu vojvode. 1941. godine skinuo je svestenicku mantiju i nikada je vise nije obukao ali je ostao, do kraja zivota, svestenik Srpske pravoslavne Crkve. Dinarska cetnicka divizija otisla je u legendu decembra 1944. Tako su vojvoda Momcilo i njegovi ratnici otisli nepokoreni iz Krajine odnosno sa Tromedje u srpsko raselje, u vecnost.

Momcilo R. Djujic was born February 27, 1907 in the village of Kovacic (Topolje) near Knin, Serbian Krajina. He died on September 11, 1999 in San Marcos, California, USA. He finished his early education in Knin, went on to higher education in Sibenik and finished seminary in Sremski Karlovci. In 1933 Bishop Irinej (Djordjevic) of Dalmatia assigned him to the parish in Strmica on the Tromedja border region of Dalmatia, Bosnia and Lika. On July 27, 1941 he was one of the leaders of the Serbian people’s uprising against the Ustashe of the Nazi created Independent State of Croatia. Due to his many abilities and personal charisma, he was elected leader of the Dinara Chetnik Division on October 16, 1941 in the village of Crni Potoci. His leadership was quickly recognized by General Dragoljub Draza Mihailovic, then defense minister of the Yugoslav Royal Government. Therefore, on the recommendation of the oldest living Chetnik Vojvoda (Duke), Ilija Trifunovic–Bircanin, Djujic received the title of Vojvoda from Mihailovic. In 1941 Djujic took off his priestly robes and never again wore them, but he remained, until his death, a priest of the Serbian Orthodox Church. When Vojvoda Momcilo and his fighters left Krajina (Tromedja) undefeated in December 1944, the Dinara Chetnik Division entered into the Serbian diaspora and legend.

Vera Dragisich

Co-Founder of the Facebook Group

"Ja Sam Iz Cetnicke Familije/I'm From a Chetnik Family"

September 7, 2011

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Grafiti na Adi - Živ je Draža, umro nije, dok je Srpstva i Srbije! / Graffiti on Ada Ciganlija - Draza lives, he didn't die, as long as there is Serbdom and Serbia!

Mihailovich Grafiti na Adi

Umetnik nepoznat

Artist unknown

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****



Na Adi nema Dražinih ostataka / "Novosti" September 7, 2011

*****

Vecernje Novosti
V. C. SPASOJEVIĆ
07. septembar 2011. 20:56


Završena iskopavanja u potrazi za kostima streljanog Draže Mihailovića. Otkriveno dvadesetak čaura metaka i mnogo kostiju, za koje se veruje da su životinjske

Šator na Adi biće uskoro uklonjen

TIM koji od početka avgusta pretražuje teren na Adi ciganliji, gde je, kako je utvrdila državna komisija, 1946. streljan general Dragoljub - Draža Mihailović, posle nešto više od meseca dana završio je posao.

Ovo nam je potvrdila šef tima prof. dr Marija Đurić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Završavamo traženje. Nismo našli nikakve posmrtne ostatke Draže Mihailovića, niti ljudske kosti. Pošto, sa stručne tačke gledišta, nema razloga za dalje iskopavanje, u ponedeljak sklanjamo šator - rekla je dr Đurić.

Kako ”Novosti” saznaju, osim ostataka zatvorskog zida, koji su pronađeni tokom avgusta, arheolozi su na terenu, ipak, pronašli između 10 i 20 čaura od metaka, otprilike iz perioda Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. Meci su, kažu naši izvori, i italijanske, i nemačke, i ruske proizvodnje, ali se ne zna da li su neki od njih pripadali streljačkom stroju koji je izvršio egzekuciju.

I prof. Đurić je potvrdila da su nađeni meci, ali na njima, kako kaže, još nije rađena balistička analiza, pa se ne znaju nikakvi detalji.

Izvori ”Novosti” navode i da su, ne samo na početku, već i kasnije tokom iskopavanja, nađeni delovi skeleta, odnosno kosti, različite veličine i stepena očuvanosti.

- Tačno je da su nađene kosti, ali ne ljudske. Našli smo puno životinjskih kostiju - kaže dr Đurić.

Naši izvori još navode da su sve kosti spremljene za slanje u Nemačku, gde će biti zatražena dodatna potvrda da li su u pitanju životinjski ili humani ostaci. Takođe, dodaju da je na dubini od 2,20 metara pronađena ogromna vodovodna cev, koja ide posred lokacije. Ovo može da znači da je mesto gde je, prema iskazima svedoka, streljan ne samo Mihailović, već i desetak Nedićevih ministara, uništeno kada je cev postavljana i kada su ceo teren prekopali bageri, ali može i da objasni zašto je toliko zdrobljenih kostiju.

Svi rezultati biće dostavljeni nadležnom istražnom sudiji i državnim komisijama za otkrivanje masovnih grobnica i za istinu o pogibiji generala Mihailovića.

SVE GOTOVO ZA TRI MESECA DRŽAVNA komisija za otkrivanje masovnih grobnica streljanih posle 1944. u junu je detektovala mesto masovne grobnice pored nekadašnjeg zatvora na Adi ciganliji. Iskopavanja po nalogu istražnog sudije startovala su početkom avgusta. Posao je poveren Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html%3a344305-Na-Adi-nema-Drazinih-ostataka

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****