Monday, September 12, 2011

Часни живот др Драгића Јоксимовића - Сава Стамболић September 11, 2011

*****

Сава Стамболић

Београд/Суботица, 11.09.2011

Повереник Двери за Суботицу, Сава Стамболић, о адвокату Драгићу Јоксимовићу.


Др Драгић Јоксимовић

2011. навршиће се 60 година откако је у ћелији у Сремској Митровици, под тешким теретом свога времена, преминуо један велики човек. Откад се угасио један хонестум вите, један частан живот!

Те 1951. у затвору умире Др Драгић Јоксимовић. Огромна већина вас сигуран сам никада није чула за овог човека. Он је драге колеге, био нама близак по много чему. Био је правник, пре Другог светског рата један од најбољих студената београдског Правног факултета, који се нарочито истицао по својој говорничкој вештини, a касније је постао врстан адвокат. Али зашто, би такав човек, сигурно се питате, свој живот завршио у тамници? Како ли је скренуо са тог сјајног пута на којем је био? Е видите није он скренуо, већ је велики део света у та времена ступио на једну погубну странпутицу, због које и данас плаћамо данак.

Тај свет, ти заблудели људи, гледали су како се ђенерал Драгољуб Михаиловић, први герилац у Европи и светионик борбе против нацизма, на крају рата, после победе оних које је несебично помагао, изводи пред стаљинистички суд југословенских комуниста! Они су га оптужили да је сво време тог рата радио против свог народа и помагао нацистичку окупацију, са циљем да уништи отпор који су по њиховој тврдњи једино партизани пружали.

Драгић Јоксимовић је имао то историјско бреме, да у таквој атмосфери линча и победничке немилосрдности стане на браник Правде као генералов бранилац. Знао је врло добро против каквих сила се сврстава и налазио се пред тешким избором који ће драматично променити његов живот.

Западни савезници су сво време рата знали тачно како је и шта радио генерал Михаиловић, као министар војни у Краљевој влади и врховни командант од савезника признате Југословенске војске у отаџбини. Знали су колико је велика и бесмислена клевета нових југословенских власти против њега. И ћутали су!.... Југославија је била у Стаљиновој сфери интереса и човек који је спасао 500 америчких пилота сигурне смрти, остављен је у утроби звери која је ликовала над својом победом!

Суђење Дражи

Изведен је пред суд оних који без 300.000 совјетских војника који су 44' преплавили Србију никада не би имали то морбидно задовољство да у српском престоном граду понижавају српског јунака! У судницу је ступио исцрпљен, болестан и сломљен од година у шуми, мучен и пребијан од агената ОЗНЕ! Издан од савезника и краљеве владе.

У великој сали Пешадијског училишта, где је најодликованији српски официр пре рата подучавао питомце, сада га је чекала разуларена маса која пљује, псује и вређа при сваком његовом обраћању!

У оптужници, поред његовог, нашла су се имена ова два наша позната лика са зидова, Слободана Јовановића и Лазара Марковића и још многих других. Оних који су заиста сарађивали са Немцима, али и оних који би такве убили да су их раније срели! Сви изједначени једино страхом који је нова власт осећала од њиховог самог постојања.

Утученом генералу Михаиловићу борбени дух враћа његов бранилац, чији је карактер сијао у судници светлошћу праведника! Чији је глас оголео сву беду лажи коју су остали школовани правници тада хранили и заступали!

Али адвокат Јоксимовић није марио за њих, нити за готово хиљаду људи, који су се надметали ко ће теже да га извређа и гласније да урла. Он се водио заповешћу из Друге књиге Мојсијеве, која гласи: „Не иди са множином на зло и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне Правда!“

Како ове речи одјекују кроз време већ три и по хиљаде година! И постављају пред све људе, а нарочито правнике, тај велики и узвишени захтев да се не изврћу Правду! Да када и цео свет нешто подржава или неког прогони, а ми знамо да то није праведно, имамо дужност да станемо у одбрану Истине! Само....мало је оних, кроз читаву историју, који су дорасли оваквом захтеву који нам Господ поставља.

Цена коју је Драгић Јоксимовић платио за своју витешку одбрану генерала Михаиловића, била је огромна. Иако му је оптужница уручена 4 дана пре суђења, иако му није дозвољено да изводи спашене америчке пилоте и није му предата сва документација која му је била потребна за одбрану, држао се лавовски у поступку, док су тужилац и суд сложно радили да га спрече да износи били шта у корист оптуженог. Прекидан је, одређивали су паузе, одузимали реч, износили фалсификована документа, али и поред свега тога истина је исијавала из сјајне завршне речи, којом је правнички беспрекорно покопао оптужницу и посрамио њене творце! Због тога, уследили су му тешки дани.

Генерал Михаиловић је проглашен кривим 15. а стрељан 17. јула 1946. године. А муке његовог заступника тек су почињале.

Оптужба за Јоксимовића

Главни партијски лист „Борба“ у тексту „Одбрана издаје и клевета слободе“ назвао га је издајником, чија одбрана злочина произилази из дубоке мржње према свим народима Југославије. Најмоћнији човек у земљи, самозвани „маршал“ Тито јавно је поручио да према таквима као што је Јоксимовић нове власти не могу имати милости. Знало се драге колеге шта значи таква изјава у „новој демократској Југославији“ 46' године! Најпре му је Комисија за адвокате одузела право да се бави адвокатуром, прогласивши га недостојним тог звања. Убрзо затим, ухапшен је због „слушања страних радио програма и вођења политичких разговора“. У срамном процесу осуђен је на три године затвора, уз принудни рад и губитак грађанских права и пензије!

То је поштоване колеге цена не устајања са множином на зло! То је захтев који Правда пред нас поставља! Да нас се сви одреку, да нас неправедно осуде и понизе!

Умро је тај мученик дакле после три године тешке робије, јер му није пружена адекватна нега и третман као срчаном болеснику.

У мемљивој ћелији у коју су га ставили самозвани народни хероји, скончао је један од највећих правничких умова своје генерације и истински јунак свога доба!

Тужилац Минић, је многоструко награђен за своју срамну улогу у процесу против генерала Драже, обављао је сваку замисливу функцију у новој власти и умро у дубокој старости 2003. године, слично су прошли и остали крвници Титове Југославије. И сада се ви питате, „па где је награда праведнику?“ и мислите можда да су они боље прошли од њега.

Да би и Драгић Јоксимовић имао дуг и хвалоспевима испуњен живот у новој држави да им се приклонио. У праву сте, заиста би имао, али по коју цену? По цену свог образа, своје части и душе! Неким људима је то мала цена да плате јер те ствари слабо вреднују, али Драгић Јоксимовић је био човек одгојен на светосавској традицији на косовском духу наших предака и стално се опомињао упозорења мајке Јевросиме, да је боље своју изгубити главу, него своју огрешити душу! а ово је наш народни песник од Христа научио, јер нам Он поручује: „Каква је корист човеку ако и цео свет задобије а душу своју изгуби“.

Да је ово вечна истина сведоче и речи судије Ђорђевића који је председавао у Већу које је осудило генерала Михаиловића. Пред крај свог живота он је изјавио: „Ако икад дође до разградње нове Југославије, откриће се колико смо костију невиних ми судије уградиле у њене темеље, а ја умирем грешан, био сам обичан судија смрти!“

Јасно је да ови људи нису нипошто боље прошли! Цео живот носили су мрљу и тешко бреме свог греха и игнорисања савести. Дочекали су да виде како се њихова творевина утемељена на мртвим неистомишљеницима распада у крвавој катаклизми! Све у шта су веровали и чиме су правдали свој злочин нестало је преко ноћи. Тужан је и бедан тај њихов дуги живот био!

А адвокат Јоксимовић ће вечно бити житељ Небеске Србије! Његова награда су „Дани Драгића Јоксимовића“ који се одржавају у његовом родном месту, улице које носе његово име, па и ово моје излагање. За собом је оставио часно име и успомену на часно проживљен живот, који ће инспирисати многе будуће генерације и за који сви млади правници морају знати! Јер се никада не зна када ће поново неко од нас тражити да будемо судије смрти! Да приносимо на жртву своју професију и њену част неком обесном и тиранском систему. Ако тај дан икада не дај Боже дође, сетите се ове моје приче! Сетите се Драгића Јоксимовића и будите непоколебљиви заступници Правде и Истине! Јер ће време открити свачију срамоту и нећете моћи сакрити своју духовну беду од будућих генерација, ако издате своју професију и своју људскост!

Онога трентука када се погледате у огледало и не будете могли да кажете себи „Ја живим частан живот!“ он више неће имати никакву вредност. Зато имајмо праве узоре и упознајмо истину, да смогнемо снаге да станемо на пут праведника ако за то дође време, јер су благословени изгнани Правде ради и њихово је Царство Небеско!



Сава Стамболић је победник на такмичењу у беседништву за студенте Правног факултета у Новом Саду


http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/casni-advokat-dragic-joksimovic.php



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment