Saturday, May 04, 2013

Смрт последњег команданта Београда - Александар Саша Михаиловић / Миша Матић "Магазин Видовдан" May 1, 2013

 
 
Магазин Видовдан
Миша Матић
01 мај 2013
May 1, 2013

На данашњи дан пре 68 година убијен је четнички командант Београдске групе корпуса, први Чича Дражин командос, пуковник Југословенске војске у отаџбини Александар Саша Михаиловић. Иако се локација његовог вечног починка не зна, близину места његовог убиства обележио је Онај који сваком зна број власи и за кога нема тајни ни на овом ни на оном свету. Команданта Сашу комунисти су ликвидирали баш у близини места на коме се данас налази храм светог Димитрија! Иако већ стављен у функцију, мада недовршен, као да чека да се Београд сети свог храброг команданта, који је почетком 1944. аутомобилом провезао члана британске мисије кроз центар окупираног Београда.

Генерал Михаиловић у пролеће 1945. Формира специјалну групу командоста. Први вођа те групе је био пуковник Драгослав Павловић, београђанин, а по његовој погибији, наслеђује га пуковник Александар Саша Михаиловић, такође Београђанин. Саша је 1941. године постао командант Београда, када мајор Жарко Тодоровић Валтер прузима вођење илегалног дела покрета у самом граду. Саша Михаиловић је створио једну од најбројних јединица под командом ђенерала Драже Михаиловића, која је највише страдала у Босанског голготи у првој половини маја 1945; а у Босанску голготу је ушла као најбројнија.

Последњи задатак команданта Саше је био повратак на терен Београда и успостављање везе са тада још увек постојећом илегалном мрежом. За то је добио усмене инструкције од Чича Драже и тај детаљ затадка однели су обијица са собом у до сад не пронађене гробове у Београду.

Вест о убиству Саше Михаиловића објавила је комунистичка „Борба“ на Ђурђевдан 1945.:

„Ликвидиран „ратни злочинац“Александар Саша Михаиловић командант Београдске групе корпуса!“

Вест је чекала на објаву пуних 6 дана, јер је командант Саша убијен на данашњем Новом Београду, негде између савске обале и аеродрома, а да убице нису знале кога су ликвидирале. Колико год је невероватно било присуство Саше Михаиловића у Београду у коме је завладала страховлада и терор комуниста, све неверице око смрти Саше Михаиловића разрешила је фотографија пронађена у џепу команданта Саше, на којој су поред њега, Чича Дража, Живко и Милица Топаловић, Лука Балетић, Радомир Милошевић „капетан Чеда“....Управо је капетан Чеда и потврдио ликвидацију свог команданта, када је неколико дана касније ухапшен после издаје Николе Миловановића Грбе, некада четничког поручника, касније мајора у униформи Озне.

Како је убијен пуковник Александар Михаиловић: после обиласка околине Београда, и контакта са капетаном Радованом Марковићем Швабом, који се скривао у родним Конатицама покрај Обреновца, четворица командоса скривени у воловским запрегама улазе у Београд. Уз помоћ телеграфисте Моме Петровића успостављена је веза са ђенералом Дражом Михаиловићем. Једна од депеша коју шаље Саша Михаиловић гласи: „Народ нас прима одушевљено, али због терора нико не сме да мрдне. Све параде и сва одушевљења су чиста лаж. Све се спроводи терором. Ступио сам у везу са мисијама и Гролом... Американци се жале да их стално прате...“ Четворку која је од Босне стигла до Београда чинили су поред Саше Михаиловића, мајор Вертић, капетан Радомир Чеда Милошевић и гимназијалац Миодраг Гајевић Гаја.

Терор који завладао довео је до тога да су људи под претњом преваспитавани и терани да цинкаре дојучерашње пријатеље. После трећег сусрета нестаје мајор Вертић и његова даља судбина није позната. Гимназијалац Миодраг Гајевић је други откривен и осуђен је на дугогодишњу робију, као и капетан Радомир Чеда Милошевић, кога је издао Никола Грба Миловановић. Командант Саша Михаиловић ступио је у везу са предратним индустријалцем Владом Вукојичићем. Вукојичић покушава да организује бег авионом до Барија. Потплативши једног комунистичког генерала, који им даје аутомобил и шофера, све за 60 златника... Идући у правцу старог аеродрома, који се налазио преко пута садашње зграде Мерцедеса, наилазе на Ознину патролу. Први из пиштоља отвара ватру Саша Михаиловић и на месту убија озниног мајора Ђура Бошковића, а сам бива рањен. Влада Вукојичић успева да побегне потери и скрива се у Земуну код пријатеља Бране Живановића. Нешто касније, преко везе једног америчког подофицира пребацује се авионом до Барија, али Брана Живановић бива ухваћен и осуђен на 12 година робије. Саша Михаиловић успева да умакне потери у правцу Савске обале. Тек ујутро 1. Маја 1945. Ознина потера га проналази и ликвидира на пешчаним динама данашњег Новог Београда. Тако се херојски и мученички завршио живот пуковника, командоса, команданта Београдске групе корпуса Александра Саше Михаиловића.



Литература:

Радомир Чеда Милошевић: „Закаснели рапорт“; Интерпринт; Београд 1996.

Антоније Ђурић; „Равногорци говоре“; Српски образ; Београд 1996.

Никола Миловановић; „Кроз тајни архив Удбе“; Слобода-Младинска књига; Београд 1986.

Милисав Марковић; „Са Дражом у победу или смрт – путевима Авалског корпуса“ ; Београд – Торонто 2006.

Миша Матић; „Голгота Авалског корпуса“ Видовдан, 2012


Београд, 1. маја 2013.


http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=44377:smrt-poslednjeg-komandanta-beograda&catid=50:istorija&Itemid=94



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment