*****
Реп. асоц. за неговање тековина Равногорског покрета
March 25, 2011
*****
Исходиште Равногорског покрета
Припремио:
генералштабни пуковник Hoвица Стевановић
Постављајући свој општенародни политички програм, Равногорски покрет се, сем осталих, руководио и начелима слободарства и демократије. Тако се слобода сматрала "највишом вредношћу људског живота" и Равногорски покрет је за "сваку слободу која не угрожава слободу, или интересе, других појединаца, или народне целине, и слободу сматра главним циљем своје борбе." Novica Stevanovic
Равногорски покрет је пак демократију сматрао "јединим политичким системом који одговара људском достојанству; она је сељачком народу урођена његовим историјским развојем, и његовим особинама карактера и темперамента; то није неки стран, вештачко конструисан политички систем, увезен са стране, већ самоникао и спонтан облик народног самоуправљања и самовладе и израз његовог интимног гледања на свет."
Но да су слобода и демократија угрожаване двадесетак година уназад од установљавања Равногорског покрета 1941. године говори ваздухопловни генерал Боривоје Мирковић, који је био одлучан у томе да се оне поврате, па је о свом учешћу 27. марта 1941. године писао:
"Још првих дана после ослобођења 1918. осетило се, да се створило такво државно уређење, како то нису захтевали ни државни ни народни интереси... Одлучио сам да оборим једном за увек срамне режиме забушаната, мародера и вагабунди, који су после уједињења пристизали један за другим, смењивали се и спремали народну пропаст... "
У време Конкордата 1937. генералу Мирковићу се пружила прва прилика за "удар народног ослобођења" и обори "најсрамнији режим који је икада постојао у нашој земљи", али спречили су га породични проблеми. Но окидач ће бити 25. март, о чему он сведочи:
"Потпуковник Макдоналд ми је саопштио 23. марта поподне да претседник владе Драгиша Цветковић, и министар спољних послова Цинцар Марковић, путују сутрадан у Немачку ради потписивања Пакта. По подне, 25. марта поново је дошао и рекао ми да је Пакт потписан. Био сам страховито увређен, и из револта готово викао:
'Тај пакт мора да падне... Он мора да буде оборен... Он не сме да остане на снази... Ту срамоту српски народ не може да поднесе!'
На то ме је потпуковник Макдоналд упитао: 'Па шта можете сад?'
Ја сам му одговорио: 'Оно што сам наумио! Пакт има да падне!'
Његове речи после тога биле су: 'Па ко може сад то да обори?'
Опет револтиран узвикнуо сам: 'Ја ћу га оборити!'
Потпуковник Макдоналд могао је то да схвати двојако: или као мој лични револт, који ће остати без утицаја чим се смирим, или као револт човека, који у својим рукама има готову организацију, и готов план за извршење. Његово осећање вукло га је на ову другу могућност и изгледа да је он о томе обавестио свог министра у Београду, а овај надлежне у Лондону, јер само се тако може тумачити мишљење појединих државника Велике Британије, који тврде да су и они имали неке утицаје на 27. март. Никакве друге податке о припремама за 27. март нису имали ни потпуковник Макдоналд, ни пуковник Кларк, ни Кембел, енглески министар у Београду, нити ма ко други од Енглеза... Када је 25. марта потписан Пакт, пала је коцка", закључио је генерал Мирковић.
Исте вечери Хитлер је потписао Директиву бр. 25 за напад на Југославију. Тај документ, који је припремио фон Браухич још 28. децембра 1940. године, и који је предвиђао најпре случај ако Југославија приступи Тројном пакту, тј. ако пусти немачке трупе преко своје територије без икаквог отпора за напад на Грчку, и у другом случају, ако покуша да пружи отпор, без обзира да ли је приступила Тројном пакту, или не, предвиђао је правце напада одређеним снагама и прве циљеве за сваку нападну формацију. Главни правац напада предвиђао се из Бугарске (нишавски правац), а помоћни из Аустрије, Мађарске и Румуније, са главним циљем – Београд.
Одлагање почетка операције Барбароса од 15. маја за 22. јуни 1941, имало је, како ће се показати, судбоносне последице за Немачку: уместо да октобра стигну пред Москву, и заузму је без обзира на жртве, како је Хитлер планирао, немачке армије су се ту нашле тек крајем новембра. Стаљин је стога имао времена да са Далеког истока после уверења Зоргеа да Јапан неће напасти с леђа, током новембра, пребаци 15 пешадијских и 3 коњичке дивизије и 8 оклопних бригада, са новим тенковима Т-34. Изузетна зима, каква се није памтила неких 140 година уназад, још више је отежала положај немачких трупа пред Москвом. Мраз, јунаштво и издржљивост руског војника, довела је немачку војску пред Москвом на ивицу катастрофе.
О томе говори и Хитлерова оцена када је испољио свој гнев и на Милана Недића, који је као председник квислиншке владе подносио оставку протестујући због ратних злочина стрељања цивила у Крагујевцу, Краљеву, Шапцу... када је фирер говорио: ''Завереничко држање круговаа тадашње Југославије коштало је онда немачку војску тешких крвавих жртава, а уз то драгоцених недеља, које су после недостајале крајем 1941. приликом сламања Совјетске Русије. Тешке жртве немачке војске, које су с тим повезане, иду на рачун Србије..."
После окупације и распарчавања земље, усправио се Равногорски покрет као револуционарни општенародни покрет националног ослобођења Југославије и као свој инструмент ослобођења укључио припаднике Југословенске војске који нису положили оружје пред окупаторима с генералштабним пуковником Михаиловићем на челу представљајући тако једну уставну, легалну и државну организацију Краљевине Југосалвије. Политички ће се изразити у Југословенској демократској народној заједници, а војнички у Југословенској војсци у отаџбини.
http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=269&Itemid=1
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment