*****
Стратешки циљ (нео)комуниста остаје непромењен: у Београду може бити само Брозов, а никако и Дражин гроб!
Ево прошло је више од две године откако је, марта 2009, Српска народна одбрана у Америци понудила награду од 100.000 долара ''ономе ко открије место на коме је покопано тело ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића''. Награда би била исплаћена пошто надлежна медицинска установа изврши ДНК анализу посмртних остатака.
О ђенераловом гробу и раније се доста говорило, али је тек иницијатива Српске народне одбране максимално актуелизовала ово питање - толико да је морала да се огласи и владајућа структура у Београду. Она је то учинила у духу најбољих традиција својих претходника. ''Ако желите да се нека ствар не реши - само оснујте комисију за њено решавање'' - била је девиза Брозовог доживотног помоћника, Едварда Кардеља.
И тако, још пролећа те 2009. године, Владе Републике Србије основала је Комисију за проналажење земних остатака ђенерала Драже, као и за утврђивање околности под којима је убијен.
После прве лекције - да се комисија оснује, одмах је примењена и друга - да се комисија што ређе састаје. Отприлике, једном годишње.
У међувремену, штампа је долазила до наводно ''поверљивих'' информација о потрази за Дражиним гробом, које су се од почетка сводиле на исто, тј. на понављање ознашке верзије из осамдесетих година прошлог века. Тада је, после смрти диктатора, и уочавања просте чињенице да се његов гроб налази на једном од најлепших места у Београду, неко поставио питање: а где је гроб ђенерала Драже?
Нисам сигуран ко је први питао; чини ми се да је то био уредник часописа ''Дуга'', Миломир Марић. А да је први одговорио пензионисани официр Озне, ''Уча'' Крстић. Рекао је: ''Ада Циганлија!''
Одговор је био логичан, јер је најпознатије београдско острво доживело драстичну трансформацију. Поплаве су односиле много земље са обала, а много је и насипано, док се градио рекреативни центар. Због тога постоји велика вероватноћа да се, и ако се заиста тражи, овде ништа не нађе. Притом се гратис добија алиби: ето, тражило се, али нема! И стратешки циљ (нео)комуниста бива остварен: у Београду може бити само Брозов, а никако и Дражин гроб!
Комисија се, дакле, није састајала више од годину дана, а не би се састала ни недавно, крајем марта, да је није испровоцирала серија натписа дневника ''Прес''. Заправо, најпре су испровоцирани остали медији, па се питање Дражиног гроба више од недељу дана поново налазило међу најважнијим темама.
У броју од 21. марта ''Прес'' је донео исказ 91-годишњег официра Озне, да је Дражу убио извесни Ознаш Божа Ђорђевић звани ''Кундак''. Наводно, ''Кундак'' је командовао стрељачким стројем, на Ади Циганлији, а потом је ђенералу испалио метак у потиљак. Официр Озне, коме се не наводи име, рекао је ово Комисији у замену за ослобађање унука из затвора, а неко из Комисије пренео је вест ''Пресу''. Уз додатак: ''Комисија ће предложити држави подизање споменика на Ади''.
Кључна је била ова последња реченица, која је тих дана често понављана. Пре ње, стратегија (нео)комуниста састојала се у инсистирању на месту на коме се ништа не може пронаћи. После ње, они су схватили да и то место, без обзира што на њему нема ничега, може постати култно. Зато је стратегија преко ноћи промењена: од места на коме нема ничега, одмах се прешло на место кога нема нигде! Другим речима, није ни Ада, ни Ратно острво, ни ма које место... Није нигде!
Да ће Комисија Владе Србије предложити подизање споменика ђенералу Дражи, ни од тога наравно нема ништа; свакако је реч о издвојеном мишљењу неког њеног члана.
Како су се одвијали догађаји крајем марта?
Када је реч о сведочењу поменутог Ознаша, то је заправо препричана верзија ''Уче'' Крстића: Калабић је издао, са Дражом се лепо поступало, све је било по прописима, итд.
Састанак Државне комисије заказан је већ за 23, али је одржан 24. марта. У дневнику ''Данас'' овако је најављен:
''Момчило Павловић, члан комисије и директор Института за савремену историју, каже за Данас да се у досадашњим истраживањима још није дошло до конкретних података о месту смрти генерала Михаиловића.
Постоје разна истраживања, индиције и сумње, али нема конкретних података. Када се буду знали подаци о околностима смрти и месту на ком је стрељан генерал Михаиловић, они ће бити објављени, указује Павловић''.
Истог дана, 22. марта, изјаву 91-годишњег официра Озне прокоментарисао је још један члан Комисије, у ''Новостима'':
''Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, потврдио нам је да постоји такво сведочење, али да је то само исказ једног од многих сведока''
Тако се и пре састанка знало за његов исход. Ово је цитат из ''Новости'' од 24. марта:
''Од епохалног званичног открића велике шездесетогодишње тајне - где је убијен и сахрањен генерал Драгољуб Дража Михаиловић - за сада нема ништа!
Иако се спекулисало да је државна Комисија за утврђивање истине о убиству генерала Михаиловића решила историјску мистерију и да би могла, већ после састанка у четвртак, да обелодани да је први равногорац ликвидиран и закопан на Ади циганлији - то се није десило.
Комисија је само разматрала исказ 91-годишњег високог официра Озне, који је дат у новембру прошле године, али је утврђено да је и то сведочење 'из друге руке', и да наводни сведок није ни учесник ни очевидац...
Састанак Комисије, био је, иначе, први још од децембра 2009. године, а сазвао га је председник Комисије и заменик републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић.''
Једино ''Прес'' није одустајао. Ово су наслови од 25. марта:
''Правда после 65 година... Државна комисија за 10 дана завршава свој рад. Дража убијен на Ади, ускоро споменик на том месту''.
Четири дана касније, ''Прес'' доноси оптимистичке прогнозе Слободана Хомена:
''Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и први човек комисије, јуче је најављујући 'историјску седницу' истакао да ће до петка бити саслушана још два сведока и да ће након тога, у понедељак или уторак, бити одржана конференција за новинаре на којој ће бити изнете све информације на који начин је и где ухапшен, где су и како нестали досијеи војне и државне безбедности о локацији на којој је сахрањен Дража Михаиловић.
На последњој седници договорено је да се обаве разговори са Душаном Ступаром, некадашњим помоћником начелника Службе државне безбедности, и Дражиним унуком Војиславом Михаиловићем. Наш саговорник из комисије каже да то не мења суштину истраге, која је утврдила место где је убијен и сахрањен генерал Дража, и истиче да ће се од следеће недеље писати нова историја!
- Истрага је дефинитивно утврдила да је Дража убијен на Ади и закопан у ружичњаку, где су комунисти после подигли споменик са петокраком. На то више нико не треба да баца сумњу. Ступар је изучавајући четнички покрет имао увид у нерегистровану грађу Архива СДБ-а и донесен је закључак да са њим треба да се разговара, јер се ново сведочење умногоме поклапа са сазнањима које је он раније износио...''
Најављена конференција за новинаре није одржана. Да ли су Ступар и Воја Михаиловић саслушани, не зна се. Али, бивши шеф београдске Удбе, Душан Ступар, поново се огласио у штампи. ''Сведочење анонимног ознаша пуно (је) лажних трагова и маштарија. Дража је доведен сам и убијен према тадашњим прописима'', изјавио је он за ''Новости'' од 29. марта. Ступар се огласио у ''Новостима'' и пре две године, 26. априла 2009, поводом оснивања комисије. Био је најављен као познавалац историје четничког покрета, али и сведочења поратних високих функционера тајне полиције, са којима је сарађивао. Они су му рекли да је трагање за Дражиним гробом узалудно, пошто су ''креч и поплаве на Ади учинили своје''. Општи Ступаров коментар гласио је:
''Причом да држава трага за гробницом Драгољуба Михаиловића чини се покушај да се овај четнички командант рехабилитује и представи као ослободилац и демократа. Послао сам свим нашим посланицима моју књигу, да виде шта је Дража радио, кога је све убијао, како су четници клали људе, али ми нико од посланика није одговорио.''
Занимљив чланак појавио се у ''Блицу'' од 26. марта. Блажо Ђуровић, власник предузећа ''Монтинг'', тада је Државној комисији јавно понудио бесплатно уступање најсавременијег скенера за откривање посмртних остатака ђенерала Драже, али и масовних гробница жртава комунизма. Пре две године основана је комисија и за откривање масовних гробница, али без буџета, осим што су њени водећи чланови државни историчари. Сем посебних средстава, ова комисија није добила ни дозволу за ексхумацију до сада познатих гробница.
Одговора на Ђуровићеву понуду није било. У постојећем односу снага, одговор може бити само негативан. Лоцирање стотина масовних гробница широм Србије, и њихова ексхумација, открили би другачије лице комуниста, па тако и њихових наследника, од оног које се и даље сваког дана сервира кроз репризирање партизанских филмова.
Наравно, нема говора ни о слању екипе са скенером у Лисичји поток, на локацију на којој је на мапи, објављеној на овом месту, означен гроб ђенерала Драже.
''Слобода'', Чикаго, 10. април 2011.
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18855
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment