Wednesday, September 07, 2011

Добрица Гајић: Tрагичнa личност краља Петра II Карађорђевића / September 6, 2011

*****

НСПМ
Cреда, 07. септембар 2011.



Београд - Српски либерални савет организовао је 6. септембра, у просторијама месне заједнице Теразије, округли сто под називом „Краљ Петар Други као историјска личност“. У разговору су учествовали: Александар Недић, Милорад Станојловић, Драган Видојковић, др Душан Ђукић, Бојан Старчевић, Миша Ђурковић, адвокат Ђорђе Мамула и Добривоје Катунац.

Александар Недић, водитељ програма, подсетио је присутне да је 6. септембар дан рођења краља Петра II Карађорђевића. Српски либерални савет, заједно са Удружењем „Краљевина Србија“, пре почетка округлог стола дао је помен краљу Петру II у Вазнесенској цркви, а одржавање округлог стола, нагласио је Недић, наставак је обележавања рођендана краља Петра II. Учесницима округлог стола и публици прочитано је затим писмо престолонаследника Александра II, у коме се организаторима скупа захваљује на поштовању које се тим чином исказује према његовом оцу, краљу Петру II Карађорђевићу.

Милорад Станојловић је у име Српског либералног савета званично отворио рад округлог стола. „О краљу Петру II највише знамо потпуно бесмислене ствари, а најмање знамо ко је та личност. Има доста ствари које се не знају и овим желимо да иницирамо да се оне детаљно истраже. Рецимо, као гимназијалац краљ Петар II се веома интересовао за филм и он је покретач првог филмског часописа код нас“, рекао је, између осталог, Станојловић у својој поздравној речи.

Драган Видојковић из Српског културног клуба у Новом Саду напоменуо је да се тај клуб залаже за успостављање српског културног обрасца о коме је писао Слободан Јовановић, председник владе у доба краља Петра II, нагласивши да српског културног обрасца није било 1941. године када су комунисти краља Петра II прогласили за издајника.

Душан Ђукић, председник Удружења припадника ЈВуО, истакао је да ово удружење постоји скоро двадесет година и да главни задатак који су његови чланови поставили пред себе јесте да се не дозволи да заслуге ЈВуО у борби против окупатора и њен допринос савезничкој победи над фашизмом не падну у заборав. О признавању савезника за тај допринос, закључио је Ђукић, овде се не говори и не пише. У емотивном обраћању, Ђукић је рекао да се у сукобима са партизанима, током повлачења припадника Равногорског покрета на Запад, скоро увек чуо поклич: „Живео краљ Петар“.

Александар Недић информисао је присутне да је пре тачно пет година Српска либерална странка (сада Српски либерални савет) покренула акцију да се посмртни остаци краља Петра II и краљице мајке врате у земљу, али да никакав одговор од надлежних институција није добијен. „Србија као Србија жели монархију, али људи који тренутно воде Србију плаше се монархије. Овај округли сто је почетак једног мирног притиска на садашње властодршце да монархију као саставни део историје српског народа много више поштују него што је сада поштују и цене“, навео је Недић.


Бојан Старчевић, председник Удружења „Краљевина Србија“, рекао је да се 6. септембра 2011. године обележава 88 година од рођења блаженопочившег краља Петра II, а да се пре десет месеци Удружење „Краљевина Србија“ сећало 40-годишњице његовог упокојења.

„Нове власти, 50 година у континуитету, по уџбеницима по којима су училе млађе генерације, по квазинаучним скуповима, у радовима нарученим од стране партијског руководства, кривиле су краља Петра II за све и свашта: како је побегао, оставио народ и отишао, како не само да је побегао него је са собом однео товаре злата, па са истим купује луксузан живот у емиграцији, како му је и то мало па ту исту емиграцију користи како би спремао антидржавне терористичке акције.

Називали су га пијанцем, пробисветом, писали о његовим породичним свађама. А све то требало је да оправда оно што је урађено још 1943, па 1945, па 1947. године. Краљу су забранили повратак у земљу, па су једнопартијском скупштином укинули монархију, потом свим члановима Дома Карађорђевог одузели грађанска права и имовину. Чак је и двогодишњи престолонаследник проглашен за народног непријатеља.

У међувремену, неко је рекао да, у ствари, већина злата и није однета из земље, а оно што је однето је враћено још за време Тита. Али ни данас, као ни пре, никоме изгледа није стало да ствар подробније испита и да оних десет џакова у Народној банци буде коначно отворено, па да се види шта тамо тачно има. А неколико сандука са личним предметима краљевске породице се, ето, `случајно` изгубило у депоу Народног музеја.

Пад комунистичког режима се са радошћу ишчекивао, али као да је свака радост нестала када смо схватили да смо можда преживели комунисте, али не и децу комунизма. Ћутање генерација о неправди коју смо као народ нанели једном младом човеку који није имао кад да да неки свој допринос земљи, јесте неправда и срамота нас самих“, нагласио је Старчевић.


Миша Ђурковић је на почетку свог излагања скренуо пажњу на огромну медијску блокаду која спречава да се у наводном медијском шаренилу отвори простор за преиспитивање одређених митова и наслеђених предрасуда у којима и дан-данас живимо. Ђурковић је потом подсетио да је управо на краљев рођендан 1944. године неколико хиљада грађана савезничким бомбама масакрирано у Лесковцу. Он се критички осврнуо на мит о нашем наводном савезништву са Британцима, рекавши да не постоји државна политика која је толико зла нанела српском народу у последњих 150 година, као што је то британска званична политика. Све време, она је користила овај народ и ову државу као неку врсту инструмента који је усмеравала у складу са својим потребама, користећи кад год је могла и наше владарске куће као неку врсту марионета за манипулацију и уцене. Коначно, несрећна судбина краља Петра II, према Ђурковићевом мишљењу, један је од најважнијих индикатора те чињенице.

„Краљ Петар II је једна, пре свега, трагична личност. Дакле, човек који је живео свега 47 година. Он никада није био владар, никада није де факто управљао овом земљом, није имао могућности да утиче ни на какву политику. Као што сви знамо, он је био под директном контролом Британаца. Готово никакав утицај на политику свих влада које су у Лондону деловале није могао да има и, коначно, натеран је да учини и те три велике грешке које му се с правом спочитавају до дан-данас. Оно што му се као грешка спочитава јесте, под један, да је одустао од идеје коју је он заиста имао 1943. године, да се спусти на територију Југославије и придружи јединицама ђенерала Михаиловића, јер се сматрало да би у тим преломним тренуцима његово присуство страховито значило за морал војске и народа. Њему су то Британци, наравно, забранили и он је одустао од те идеје. Друга велика грешка јесте његова чувена женидба на коју су Британци такође страшно много утицали; по некима и директним навођењем и подвођењем, с друге стране Черчиловим подстицањем, што је за време кад се још увек чинио геноцид над нашим народом у Хрватској и Босни било тешко прихватљиво.

И трећа ствар, наравно, јесте тај страшни и катастрофални говор у коме је, без обзира на чињеницу што сви знамо да се он налазио под директном контролом и уценама Британаца, ипак вољно донео одлуку да позове јединице које су биле под командом ђенерала Михаиловића да се тог 12. септембра 1944. године ставе под директну команду Јосипа Броза Тита. То је од стране тих јединица стварно доживљено као велика издаја коју краљ није смео себи да допусти, као, по мени, једно лично проклетство за породицу којој ће требати доста времена да се опере од тога.

С друге стране, на прошлом округлом столу одржаном о монархији имао сам делимично критичко излагање о понашању садашњег престолонаследника и људи који су око њега и могао бих доста од тога с правом и данас да поменем. Међутим, оно што желим да пре свега буде порука из овог мог излагања јесте да носиоце институција не смемо да везујемо са институцијама. Дакле, сам краљ Петар II вероватно ни на који начин, или 95 посто није крив за све оно што се десило и за све те изазове и муке пред које је био стављен и грешке које је на неки начин починио, јер заправо није био ни припремљен на адекватан начин за владавину, нити је могао да ступи на прави начин у посед свог владарства и покаже потенцијале које је несумњиво, као неко ко је носио Карађорђеву крв у себи, имао.

Данас, такође, мислим да ситуација са престолонаследником и његовим деловањем овде није баш најсрећнија, али да упркос томе ми морамо да штитимо име Карађорђевића и институцију Карађорђевића као један од највећих симболичких и практичних потенцијала које имамо. Треба само да вас подсетим да најважније државе у Европи, сем Немачке наравно, у овом тренутку јесу монархије. Дакле, оне озбиљне државе које пресудно утичу, пре свега Британија, Холандија - која и даље игра несумњиво велику улогу, Шведска, Шпанија итд. Ми имамо тај огроман потенцијал и у неким другим измењеним околностима, уз божју помоћ, надам се да ће Карађорђевићи поново ступити на престо у једној ослобођеној српској држави и да ће моћи да врше ту функцију коју су имали у историји, почев од Карађорђа, што се тиче ослобођења и развоја наше државе. На крају, кад говоримо о трагедији коју су Британци приредили краљу Петру II, сви знате како се то окончало. Краљ Петар II морао је да се исели и оде у Америку, где је провео остатак живота, где почива и дан-данас у манастиру Свети Сава у Либертвилу“, рекао је Ђурковић.

На крају свог излагања, Ђурковић је указао на трагичан случај који је један бројчано већи народ од нас имао у истом тренутку, а то су Пољаци и њихов генерал Сикорски. Након пада 1939. године, коме су такође кумовали Британци и Французи зато што нису директно ступили у рат, дозволивши на тај начин Хитлеру да комплетну своју армију концентрише и прегази Пољску, пољска влада у избеглиштву се сели за Британију. Познато је, напоменуо је Ђурковић, да је једна од најбољих ескадрила која је бранила Британију и ратовала током Другог светског рата - пољска ескадрила. Генерал Сикорски, велики пољски патриота и хришћанин који се борио на страни савезника, под неразјашњеним околностима страдао је 1943. године. По многим историчарима, додао је Ђурковић, врло је карактеристично да се то дешава у исто време кад се и код нас ломи у ком ће се правцу Британци определити. Према његовим речима, Пољаци су народ који је трагично страдао и који је жртвован 1944. године, издат заправо од истог „савезника“ од кога смо и ми издати.

„Према томе, кад често кукамо над својом судбином, под један, волео бих да схватимо да морамо да се уздамо пре свега у себе и у сопствене снаге, и под два, да схватимо и да су многи други народи на сличан начин били жртве манипулације и издаје од стране истих тих наших савезника“, закључио је Ђурковић.


Ђорђе Мамула је на почетку свог обраћања истакао да има намеру да укаже на одређене чињенице, које без икакве сумње показују да је краљ Петар II Карађорђевић био историјска личност и да је период Другог светског рата незаобилазан у проучавању његове личности и наше историје.

„Преврат 27. марта 1941. године одредио је судбину југословенске државе, а Краљевина Југославија је била држава коју је српски народ сматрао својом државом. У ноћи 26/27. марта десио се преврат захваљујући групи официра са Боривојем Мирковићем на челу, срушена је влада, похапшени су министри, свргнуто је Намесништво, а краљ Петар II је проглашен пунолетним и у том тренутку се широм отварају врата кад он улази у историју. Тада је за председника владе изабран генерал Симовић. Београдски преврат је поздрављен у Лондону, речено је да је Југославија нашла своју душу, то је рекао Черчил, а Српска православна црква је такође оценила да се српски народ тим чином приклонио царству божје истине и правде, односно царству небеском. Краљ Петар II је већ 16. априла 1942. године са територије Грчке издао проглас народима Југославије у коме је истакао да је био принуђен да напусти земљу услед надмоћног непријатеља, али да не мисли да прекине борбу. И краљевска влада је после тог чина призната као члан антихитлеровске коалиције. Јуна 1942. године био је у посети САД, примљен је на највишем ниовоу и разговарао је са председником Рузвелтом.

Као што знате, 29/30. новембра 1943. године једном од одлука Другог заседања АВНОЈ-а забрањен је повратак краљу Петру II Карађорђевићу и том одлуком је елиминисана династија Карађорђевић, и то династија која је до 1918. и од 1918. била идентификована са државношћу Србије. На Светосавском конгресу, јануара 1944. године, апострофирана је велика верност врховном заповеднику, његовом величанству краљу Петру II и уставном и законитом поретку Југославије. Четврта тачка Резолуције је предвиђала да Југославија треба да буде уређена на федералном принципу и да по облику владавине треба да буде уставна парламентарна монархија са народном династијом Карађорђевића и краљем Петром II Карађорђевићем на челу. Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а о смењивању Петра II непосредно су утицале да се у Резолуцији Светосавског конгреса нагласи да је краљ Петар II народни краљ и да се он мора држати устава и закона и вршити своју краљевску дужност. Следећа чињеница је да 16. јуна 1944. године на острву Вис потписан споразум Тито-Шубашић између партизана и краљевске владе. Партизани су били признати од стране краљевске владе за регуларну југословенску армију, наравно под утицајем Британаца и њиховим ултиматумом“ рекао је адвокат Мамула.

Занимљиво је да су се Совјети, како каже Мамула, тек два месеца касније томе придружили. Британска влада инсистира на томе, Совјети се придружују после два месеца, а да их Британци нису уопште консултовали око садржине споразума. Тај документ, дакле, садржи и реченицу где су партизани признати од стране краљевске владе за регуларну југословенску армију, а документ је позвао све Словенце, Хрвате и Србе да се придруже партизанима, што су Михаиловић и многи четници одбили, објаснио је Мамула.

„Краљ Петар II Карађорђевић је, 29. августа 1944. године, сменио генерала Михаиловића са места начелника штаба ЈВуО и 12. септембра именовао Тита на његово место и одржао тај познати говор преко Радио Лондона кад се обратио југословенској и светској јавности. Тај говор је, заправо, представљен као последња шанса онима који се нису определили да пређу на праву страну. Он је, отприлике, рекао, сви који се ослањају на непријатеља против интереса властитог народа и његове будућности, који се не буду придружили том позиву неће успети да се ослободе издајничког жига ни пред народом ни пред историјом.


Мислим да је Миша Ђурковић рекао велику истину, да је краљ Петар II Карађорђевић трагична личност. Кад погледате ту краљевску владу у Лондону у којој су седели људи старији од њега, искусни политичари, видите да он у њима није имао праву подршку. Рецимо, ако погледате Лондонски дневник Милана Грола, ви видите да је тај човек био зрео политичар, био је управник Народног позоришта, а заправо не зна с ким ће имати посла кад се врати у Југославију. И као што је био члан краљевске владе, постао је после члан Титове владе, једно кратко време, али постао је члан те владе.

Његов син је био један од бранилаца на процесу оптуженом генералу Михаиловићу, а један од сведока против Михаиловића је био и генерал Симовић, који је због заслуга био позван још 1945. да се врати у Југославију и обећана му је пензија генерал-пуковника Југословенске армије. И обећање је испуњено и прихваћено. Сетите се Јаше Продановића. Знате, за њега је ишла она народна прича: Краљу веран, Титу одан, овде лежи Јаша Продан. Тако да је наш огроман проблем наследство.

Погледајте с ким је од министара краљ био окружен. Сетите се шта је Јован Дучић писао о тој влади. У тој влади је било и министара Хрвата, па се Дучић пита како је могуће да у тој влади седе такви министри а да српски народ доживљава геноцид у НДХ, тако да је за мене то кључно питање“, упозорио је Мамула.

На крају, Мамула је рекао да се, гледајући избегличку владу у Лондону, са њеним незрелостима, свађама, несхватањем тренутка у коме се земља налази, и сам питао како је било краљу Петру II са таквим министрима, како се осећао и да ли је он уопште могао да у њима има савезнике. Политичко наследство из тог периода, Мамулин је завршни утисак, вуче се до данашњих дана.

Добривоје Катунац, последњи учесник, говорио је као представник Српског либералног савета. Катунац сматра да је краљ Петар II Карађорђевић био млад човек у једном бурном времену, тако би било ко други да се у његовим годинама нашао на том месту прошао исто тако како је и он прошао. Најстарија српска породица, тврди Катунац, не поштује се довољно и због тога је изразио очекивање да ће млада генерација кроз адекватне публикације и акције успети да ширем друштву приближи идеју монархије и објасни њену предност над републиком.


(НСПМ, приредио Добрица Гајић)

http://www.nspm.rs/hronika/sls-okrugli-sto-o-tragicnoj-licnosti-kralja-petra-ii-karadjordjevica.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

No comments:

Post a Comment