Политика
Бојан Билбија
Oбјављено: 22.04.2012
База података за 20.000 лица садржи име и презиме, занимање, датуме рођења и смрти, околности и локацију где су страдали
Сајт Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године
После две и по године рада Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године на њиховом сајту www.komisija1944.mpravde.gov.rs покренут је пројекат „Отворена књига жртава”, као јединствен такав подухват у Европи, а могуће и у свету. Како каже за „Политику” секретар Државне комисије др Срђан Цветковић, ради се о најмодернијој форми, софтверу који садржи интерактивни територијални интернет претраживач жртава на подручју целе Србије, страдалих после ослобођења. Од укупно 35.000 и више лица, која се налазе у њиховој привременој евиденцији, до овог тренутка већ су унели податке о скоро 20.000 њих, који се могу пронаћи на овом претраживачу.
– Ова база података, за сада само у ћириличној верзији, садржи детаљне податке о сваком лицу: име и презиме, занимање, националност, датуме рођења и смрти, околности под којима су настрадали, као и квалификацију дела под којима су та лица вођена, и свуда где је то могуће, место и тачну локацију где су убијени. Сви унети подаци садрже и прецизан извор, један или више њих, одакле потичу, тако да грађани који су у сродству или имају интерес да некога рехабилитују или потраже, преко нашег сајта могу добити најпоузданије могуће податке. То и јесте основни смисао пројекта, да буде нека врста јавног сервиса грађанима у процесу рехабилитације и реституције, својеврсна отворена књига, у којој је могуће податке допуњавати, мењати, исправљати на основу више извора – наводи Цветковић.
Систем може сам да уради извештаје по више од 20 категорија, као што су национална припадност, политичка оријентација, територија, време страдања, социјална структура жртава...
– Свесни смо да су само извори са којима радимо, често непрецизни, контрадикторни, да у њима има и грешака, па смо стога омогућили грађанима да нам пријављују нове податке преко „поштанског сандучета” које се налази у врху нашег сајта. На тај начин постићи ћемо да подаци које смо поставили буду што прецизнији поузданији, да дођемо до неких извора за које раније нисмо знали, о људима и нарочито локацијама страдања. Јер без укључивања најшире јавности у Србији, као и дијаспоре, немогуће је привести овај огроман посао крају – објашњава секретар Државне комисије.
Како напомиње, овај пројекат је својеврсно финале рада Комисије, који ће да обједини и на једном месту прикаже све што је до сада урађено, уз доста волонтерског рада и скромна средства добијена преко Министарства правде, али уз велику подршку Института за савремену историју, чији је директор др Момчило Павловић и координатор Одбора за истраживања.
– По броју обрађених података о страдалим лицима, ми смо далеко искорачили испред колега из Словеније, Хрватске или Бугарске, који се баве сличним послом у много дужем периоду него ми овде. Преостаје још један важан део, ексхумације на преко 200 до сада утврђених локација масовних погубљења. Међутим, то су веома скупи и сложени, а често и немогући послови и за сада не постоји надлежност Државне комисије да обавља ове ексхумације. То је у овом тренутку у надлежности виших судова и локалних самоуправа. Наша је идеја да самоуправе саме покрећу такве иницијативе, а ми ћемо их у томе подржати и доставити све постојеће информације. Треба ипак признати да је, посебно у Словенији, чија је комисија имала већу подршку државе, урађено много више на плану ексхумације – каже наш саговорник.
После вишегодишњег рада Комисије, прикупљена обимна грађа омогућује да се не зауставе на овом кораку, већ да наставе у неколико праваца, открива Цветковић.
– Наш рад има смисла уколико ово до чега смо дошли буде презентовано не само кроз форму сајта и интернет базе, већ и кроз организовање изложби о репресијама режима о којима се дуго ћутало и које су вршене у име оног чије се име није смело помињати. Коначно, како би се ови процеси компаративно сагледали на тлу Србије и Југославије, постојећа база података могла би се проширити на подручје читаве бивше Југославије, и то укључујући период од 1941. године и злочине свих страна учесница у сукобу, а не само титоистичке власти. На тај начин, коначно би се измериле праве размере трагедије грађанског и антифашистичког рата и револуције, разбиле предрасуде и митови о броју жртава и карактеру ових сукоба – напомиње др Срђан Цветковић.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment