Ж А Л Б А - против решења Првог основног суда у Београду Р2 – 31/12 од 17.09.2012. године / Београд, 24.10.2012. [October 24, 2012]

А Д В О К А Т
ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ
11000 БЕОГРАД
Светозара Марковића 14
тел: 3233-397; факс: 3237-146
e-mail: zzivanovic@sbb.rs

ПРВИ ОСНОВНИ СУД
11070 НОВИ БЕОГРАД
Булевар Михаила Пупина 16

Р2 – 31/12

Ж А Л Б А

против решења Првог основног суда у Београду
Р2 – 31/12 од 17.09.2012. године

због:

* битне повреде одредаба парничног поступка;

* погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и

* погрешне примене материјалног права

О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим побијаног решења суд је усвојио предлог предлагача па је противника предлагача Драгољуба Дражу Михаиловића прогласио умрлим. Ставом другим побијаног решења суд је као датум смрти умрлог лица утврдио 31.07.1946. године.

1. Предлагачи нису поднели предлог за проглашење несталог лица за умрло већ предлог за утврђивање смрти.

Предлагач је у свом предлогу јасно назначио да исти подноси у смислу чл. 70. Закона о ванпарничном поступку, којим је прописано:

„Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица.“

Ова одредба се битно разликује од одредбе чл. 57. Закона о ванпарничном поступку коју је Суд применио у ожалбеном решењу. Наиме, ова одредба се односи на проглашење несталог лица за умрло, што се у конкретном случају не може применити јер генерал Михаиловић није нестао, већ је стрељан по судској пресуди. На њега се не може применити ни једна од ситуација прописаних чл. 57. ЗВП која гласи:

(1) За умрло може се огласити лице:

а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;

б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;

в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;

г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.

Примена чл. 57. ст. 1. тач. 1. ЗВП није у складу са чињеничним стањем заснованог на доказима у списима као и опште познатим историјским чињеницама.

Наиме, генерал Михаиловић не припада категорија лица „о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година“ у смислу чл. 57. ст. 1.тач.1. ЗВП.

Из доказа у списима јасно произилази да је судском пресудом 15. јула 1946. године генерал Михаиловић осуђен на смрт. Из самих доказа произилази да је његова молба за помиловање 16. јула 1946. године одбијена. Коначно, тадашњи званички орган владајуће Комунистичке партије Југославије, дневни лист „Борба“ шренео је 18. јула 1946. године вест Танјуга, службене новинске агенције тадашње Југославије, да је да је генерал Михаиловић стрељан претходног дана. Ову вест пренела је и „Политика“.

Из извештаја Комисије за утврђивање смрти коју је формирало Министарство правде Републике Србије произиласзи да су сви сведоци саслушани пред том Комисијом изјавили да је генерал Михаиловић стрељан 17. јула 1946. године, како је и објављено, са изузетком једног који сматра да је то било у првим јутарњим сатима 18. јула 1946.

Сва стручна литература узима 17. јули 1946. године као датум смрти генерала Михаиловића, због чега је и првостепени суд требао да утврди 17. јули 1946. године као датум његове смрти.

Применом члана 57. ЗВП првостепени суд је изједначио генерала Михаиловића са лицима која су нестала иако сви изведени докази несумњиво указују да је он 15. јула 1946. године када му је изрчена смртна казна био у притвору. Обзиром на чињеницу да је његова молба за помиловање одбијена 16.7.1946. године, те да је пресуда дата на извршење истог дана, као и на објављену информацију о његовом стрељању, генерал Михаиловић се никако не може сматрати несталом особом у смислу чл. 57. ЗВП.

2. Предлагачи у прилог својих навода прилажу и следеће додатне доказе:

* Одлука Президијума Народне скупштине ФНРЈ бр. 9647 од 16. јула 1946;

* Допис Президијума Народне скуштине ФНРЈ бр. 9647/46 од 16. јула Министарству

* правосуђа;

* Допис Врховног суда ФНРЈ Министарству унутрашњих послова бр. 1/46 од 16. јула

* 1946. године;

* Оверена копија дневног листа „Борба“ од 17. јула 1946. године;

* Копија дневног листа „Политика“ од 18. јула 1946. године (преузета из архива НБС);

Из дописа Президијума Народне скуштине ФНРЈ бр. 9647/46 од 16. јула Министарству правосуђа види се да молба за помиловање оптужених, међу којима је и генерал Михаиловић, није уважена те да се упућује на даљи поступак.

Из приложеног дописа Врховног суда ФНРЈ Министарству унутрашњих послова бр. 1/46 од 16. јула 1946. године се може видети да Врховни суд ФНРЈ Министарству унутрашњих послова доставља препис диспозитива пресуде тог суда бр. 1/46 од 15.јула 1946. године као и препис одлуке Президијума Народне скупштине ФНРЈ бр. 9647 од 16. јула 1946 као и констатација да је пресуда извршна те да се иста доставља са молбом на законити поступак.

У прилогу ове жалбе предлагачи достављају и два сведочанства дата пред Комисијом за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Михаиловићем од стране Михал Саскијевич (Michal Szaszkiewicz) и Милисава Марковића, а која смо примили у електронској форми од др. Слободана Марковића члана поменуте Комисије.

Доказ: Два сведочанства о околности стрељања генерала Михаиловића

Уколико суд налази да приложена сведочанства без потписа и печата др.Марковића нису веродостојна, то предлаже да суд службеним путем прибави ЦД који је предат Републичком јавном тужилаштву од стране Комисије што је видљиво из фусноте 7, а који садржи изјаве наведених сведока.

3. Жалбени предлог:

Члан 21. ст. 1. ЗВП прописује:

„Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу.“

На основу предњег, предлагачи предлажу да првостепени суд на основу чл. 21. Закона о ванпарничном поступку преиначи побијано решење тако што ће у смислу чл. 70. ЗВП утврдити смрт генерала Драгољуба Михаиловића 17. јула 1946. године.


Београд, 24.10.2012.
Пуномоћник предлагача


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****