Милослав Самарџић
Рочиште за рехабилитацију ђенерала Драже од 29. октобра 2010. године остаће упамћено по сведочењу једног од оборених америчких авијатичара које су спасили четници, потпуковника у пензији Милтона Френда. Иначе, као што се и очекивало, рехабилитација није проглашена, а утисак потписника ових редака је да се то скоро неће ни десити.
И ово рочиште је одржано у Окружном суду у Тимочкој улици. Било је најава да ће се процес, због великог интересовања, преместити у Палату правде, тј. у већу судницу, али то се није десило. Ова судница заиста је мала, предвиђена је за око 20-так особа. Ипак, ту се некако сместило двоструко више људи: судско веће, подносиоци предлога, затим заступник противника подносиоца предлога, као и акредитовани новинари. Овом приликом, исправљена је грешка са прошлог рочишта, па сам се у судници нашао и ја, као један од подносилаца предлога за рехабилитацију.
Најпре је говорио председник судског већа, судија Александар Ивановић. Рекао је да се после претходног рочишта суд обратио државној Комисији за проналажење Дражиног гроба, са захтевом да пошаље недавно добијена британска документа о ''суђењу столећа'', и то преведена на српски језик. Међутим, Комисија је послала само делимично преведена документа. Остатак треба да се преведе ускоро и да се проследи суду и предлагачима.
У међувремену, најважнији делови ове британске грађе објављени су у штампи. Тако се могло видети да ту нема ничег битног. Много важнија су британска документа објављена у књигама, рецимо, Дејвида Мартиина, браће Живана и Радоја Кнежевића или Станише Р. Влаховића. Ова потоња, под насловом ''Зборник докумената из Британске архиве'', има доста грађе и у вези процеса ђенералу Дражи 1946. године. Поред осталог, ту се види како је британски амбасадор у Београду, Ралф Стивенсон, сматрао да су комунисти неспособни да спроведу суђење како треба, додајући: ''Било би далеко боље за режим да је (Титова) влада изјавила да је Дража био убијен у току хватања док је покушавао бекство''.
Елем, после судије говорио је заступник подносилаца захтева, адвокат Зоран Живановић. Рекао је да подносиоци остају при свему до сада реченом: да у процесу не може учествовати ''друга страна'', јер се рехабилитација законом дефинише као једностраначки процес, у коме се утврђује само то да ли је пресуда донета из политичких и идеолошких разлога; да противници подносиоца предлога не могу додавати кривицу, јер се по закону не може судити преминулима; најзад, да Закон о кривичном поступку не дозвољава понављање кривичног поступка, осим на захтев јавног тужиоца.
Живановић је после овога предложио да се саслуша амерички авијатирач Милтон Френд, поред осталог и због тога што се у оптужници против Драже тврдило да су четници убили четири оборена америчка пилота. Комунисти су чак навели имена тих пилота, али они су се одмах јавили из Америке, понудивши се да дођу у Београд као сведоци. Заправо, понудила се веће група пилота, али комунистичка влада им није дозволила да сведоче.
Суд је прихватио предлог адвоката Живановића, али пре него што је Милтон Френд ушао у судницу, судија је поставио два питања: да ли подносиоци предлога за рехабилитацију поседују извод из матичне књиге умрлих за Дражу и да ли поседују пресуду којом је он осуђен на смрт?
Одговор адвоката Живановића на оба питања био је негативан. Судија је тада рекао да поседује три пресуде, које се делимично разликују: једна има образложење, једна нема, а једна има делимично образложење. Све три пресуде су од од 15. јула 1946. и носе исти број: 1/46. Налазе се у Војном архиву, у документима са суђења, под ознаком Документациона јединица бр. 52. Ове документационе јединице добили су прошле године и суд и подносиоци предлога. Адвокат Живановић тврдио је да је реч о записнику са процеса, који има у једном примерку, док је судија Ивановић одговорио да пресуде не личе на стенограме. Углавном, ово је још једно од питања на којима ће се расправљати и на наредним рочиштима.
Милтон Френд је војник од каријере, учествовао је у три рата: У Другом светском рату, Корејском и Вијетнамском рату. Пошто има 88 година, судија му је понудио да не устаје док говори. Међутим, Френд је то одбио и сво време је стајао. Његово сведочење трајало је доста дуго, читав сат, ако не и више. Разлог овоме је превођење. Утисак је да овлашћени судски тумач не барата баш најбоље војном терминологијом. Милтон, с друге стране, тешко изговара српска имена људи и места. Заправо, већ утврђивање тачног назива места у коме је Милтон рођен узело је барем два минута. На крају је судија замолио Милтона да назив тог места напише.
Френд је био навигатор у тада највећим бомбардерима на свету, Б-24. На Дан Д, 6. јуна 1944. године, његов бомбардер полетео је у једној огромној групи авиона према нафтним пољима у области Плоештија, у Румунији, која су била од виталног значаја за немачку ратну машинерију. У повратку, немачки ловац ''месершмит 109'' погодио је Милтонов авион изнад Источне Србије. Сви пилоти су искочили, али један није преживео пад. Милтона и његове другове прихватили су ''четници Драже Михаиловића'' (он је користио тај термин, док су и судија и адвокат говорили ''Југословенска војска у Отаџбини'').
На крају, судија је најавио да ће на следећем рочишту, заказаном за 9. новембар, у 10 сати, у овој истој судници, говорити противник предлагача, бивши партизан и функционер милиције Ристо Вуковић. Судија није рекао ни да хоће ни да неће прихватити Вуковићево сведочење. Пре него што то одлучи, жели да чује шта Вуковић има да каже.
Милтон Френд и његова супруга дошли су у Београд самоиницијативно и о свом трошку. Френд је о процесу рехабилитације сазнао од своје пријатељице, Александре Ребић из Чикага. У Србији је први пут од 1944. године и утисци су му изванредни. Посетио је престолонаследника Александра, Војни музеј на Калемгдану и, наравно, Прањане.
Френдови су Американци Мојсијеве вере. То је важно напоменути јер су и раније, међу свим пилотима које су спасили четници, српском народу највише покушавали да се одуже Јевреји, од Дејвида Мартина до Ричарда Фелмана.
Ричард Фелман и Милтон Френд
Chicago, May 1994
Photo by Aleksandra Rebic
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17323&start=60
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment