Thursday, May 17, 2012

ОДРЖАН РАВНОГОРСКИ САБОР MAY 13, 2012.


На планини Равна гора у организацији Српског покрета обнове и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета у недељу, 13. маја одржан је 22. Равногорски сабор 2012.

Председник СПО Вук Драшковић, праћен аплаузима и громогласним повицима окупљених: „Вуче, Вуче!“, започео је своје обраћање речима:

- Ја сам данас по овоме веома лошем времену, дошао из поштавања према овим људима из свих крајева Србије који су овде.

Драшковић је подсетио да су Равногорци, предвођени генералом Михаиловићем, дали све од себе да се супротставе немачком фашизму и усташком нацизму.

- Злочин је данас отпор геноциду називати геноцидом! Данас се чак Вуковар, Сарајево и Сребреница стављају на терет одавно мртвом човеку – рекао је Драшковић.

- Надам се да ће истини о Дражи Михаиловићу допринети и ЕУ, јер ће присилити Београд да напокон отвори све тајне досијее, од 1944. године на овамо, рекао је на Равној Гори лидер СПО-а Вук Драшковић.

- Равна Гора треба да постане место народног ходочашћа - сматра Драшковић.

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић рекао је на Равној гори да се нада да ће истини о Дражи Михаиловићу допринети и Европска унија, јер ће присилити Београд да напокон отвори све тајне досијее, од 1944. године на овамо и да ће јавности бити стављена на увид и "заробљена" ратна архива генерала Михаиловића.

Равна гора, према Драшковићевим речима, треба да постане место народног ходочашћа људи, који на њу долазе по налогу свога срца и оданости истини.

Надам се да ће на Равној гори од идуће године бити фестивал најбољих младих песника и глумаца, музичара на тему Равногорског покрета и Југословенске војске у отаџбини, да ће се овде додељивати награде и организовати спортска витешка надметања, рекао је Драшковић.


У храму Светог Георгија на Равној гори свештеници Српске православне цркве служили су помен генералу Драгољубу Михаиловићу и свим Равногорцима који су положили живот за слободу и част своје Отаџбине.

Делегације СПО, Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета и Удужења припадника Југословенске војске у отаџбини 1941-1945. године положили су венце на споменик генерала Михаиловића.

Због изузетно лошег времена – олујне кише, Сабор је одржан у Равногорском спомен дому. У холу овог здања најпре је отворена изложба „Омладина Равногорског покрета“ коју је приредио професор Спасоје Крунић из Београда.

Свечани програм почео је интонирањем државне химне „Боже правде“.

Скуп је отворио Александар Чотрић, председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета речима:

- Окупили су се данас дивни људи на овој нашој дивној планини да заједно обележимо 71. годишњицу почетка герилског отпора ЈВуО нацистичком окупатору Краљевине Југославије. Почећемо једним подсећањем. Недавно нас је напустио један велики човек. Његово име је Ђорђе Вујновић.

Чотрић је затим подсетио на његове основне биографске податке:

- Ђорђе Вујновић је рођен 1915. у Питсбургу, где је његов отац стигао као имигрант, а почетак Другог светског рата је дочекао у Београду, где је студирао медицину. Поверена му је организација мисије спасавања више од 500 америчких и савезничких авијатичара, који су, по повратку са бомбардовања рафинерија у Румунији, принудно слетали у Србију и били склоњени на Равној гори и околини, са герилцима генерала Драгољуба Михаиловића.

Вујновић је операцију „Халијард”, започету у августу 1944, водио из Барија. Мисија је завршена успешном евакуацијом укупно 512 авијатичара, пилота и чланова посада, са импровизованог аеродрома у селу Прањани и њиховим пребацивањем у Италију. Иако су немачке трупе биле у непосредној близини, није изгубљен ниједан авион нити је било иједне жртве.

Чотрић је позвао присутне да минутом ћутања одају почаст поводом смрти Ђорђа Вујновића, Американца српског порекла, коме је додељивањем Бронзане звезде, високог војног одликовања, у октобру 2010, у Америци признат статус хероја Другог светског рата.

- У нашој земљи, нажалост, овај човек и његови саборци и даље су слуге окупатора, ратни злочинци, издајници и кољачи – истакао је Чотрић.

Он је затим прочитао поздравну поруку коју је Сабору упутио Његово Краљевско Височанство, престолонаследник Александар Други Карађорђевић, у којој се, поред осталог, истиче:

- На Равној гори је 1941. године раширен је први барјак слободе у окупираној Европи. Одавде су на свој историјски пут кренуле бескрајне колоне бораца са вером у Бога, за Краља и Отаџбину. Већина њих је била лојална тадашњем систему и мом оцу, Краљу Петру Другом.

Сплетом низа несрећних историјских околности, тај барјак слободе је 1945. године уклоњен. Требало је неколико деценија да прође док тај барјак није поново раширен.

Прочитана је и порука из Чешке Републике коју је послао инжењер Рене Казда, члан Чешког сокола, Удружења припадника ЈвуО 1941-1945. и Равногорског покрета Словеније.

- Непролазна оставштина херојских припадника легендарне Југословенске војске у Отаџбини на челу с харизматичким и бесмртним ђенералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, који је положио свој живот на олтар отаџбине, пример је свим слободољубивим и демократски опредељењевим грађанинима, не само Републике Чешке и Србије, већ и целог света.

Бити истинским наследником вечне успомене на Ђенерала Михаиловића није само једнодневни акт пијетета који почиње и завршава се полагањем венаца на његов споменик. Бити следбеник равногорских сестара и браће Југословенске војске у Отаџбини, то је свакодневно надахнуће њихових примером херојства и части и борба са сопственом несавршеношћу, то је корачање путем ЈВуО и поштовање овог светог имена – наводи се, међу осталим, у поруци инжењера Казде.

У писму које је је упутила публициста и новинар Александра Ребић, уредница интернет портала „Генерал Михаиловић“ (www.generalmihailovich.com) из Чикага, наглашава се:

- У име тако много нас у Америци који би желели да буду са вама док организујете традиционални Сабор у част годишњице легендарног Трећег српског устанка и вољеног вожда генерала Драгољуба Драже Михаиловића, шаљем вам поздрав из дубине свог срца. Нека 2012. буде година када ће се генералу Дражи Михаиловићу званично дати праведно и часно место у српској историји, да будући нараштаји знају завештање овог дивног човека и многих родољуба који су му били одани.

Хвала вам што чувате живим наслеђе Равногорског покрета и желим вам све најбоље за овај диван дан сећања и славе. Нека је драги Бог са вама!


Окупљенима се обратио народни посланик и потпредседник СПО Мирко Чикириз из Крагујевца који је истакао историјске заслуге Равногорског покрета и погубне последице комунистичке владавине. Он је указао на опасне тенденције ревизије историјске истине и покушаје да се комунизам представи у много лепшем светлу, него што је тај период заиста био. Чикириз је изразио уверење да у српском народу неће проћи настојања да се у било којем облику обнови тај систем, иако су у јавности све гласнији они који су били поражени 5. октобра 2000. године.


Др Душана Ђукића, председник Удружења припадника ЈВУО 1941-1945, које окупља равногорске ветеране и њихове поклонике говорио је о херојским подвизима Равногоаца у Другом светском рату и њиховој голготи од 1945. године до данас. Он се осврнуо на све неправде према овим људима, који су се од успостављања комунистичког поретка суочавали са масовним ликвидацијама, прогонима у иностранство, затворима, одузимањем имовине, губитком грађанских права. Др Ђукић је говорио о активностима Удружења које окупља часне, поштене, достојанствене, храбре људе, интелектуалце, који припадају научној, културној и духовној елити српског народа.

Председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета Александар Чотрић нагласио је:

- Окупили смо се по 22 пут код споменика генералу Михаиловићу који на овом месту постоји пуних 20 година. Овај споменик је покушала да уништи Мирјана Марковић, када су јуришници ЈУЛ-а за време владавине режима њеног супруга претестерисали бронзаног Чичу. Ми смо споменик обновили и вратили на своје место. Пре неколико дана неки нови јуришници насрнули су на заставу Српског покрета обнове и сломили су јарбол на којем је био истакнут наш барјак. Ми смо заставу СПО поново поносно истакли да лепрша на сунцу и ветру и да свима сведочи о неуништивости идеја за које се СПО бори више од две деценије. Ова застава краљевско-плаве боје је симбол борбе за Истину, Правду и Слободу. Ми смо странка Вере, Љубави и Наде, а од овог Тројства не постоји ништа јаче.

Чотрић је указао на данашње насртаје на Српски покрет обнове, упоредивши то са временом комунистичких злочина над српским народом:

- И као што комунисти на крају Другог светског рата и по његовом завршетку, иако су убили више од сто хиљада невиних људи, иако су кроз њихове затворе и логоре прошле стотина хиљада часних људи, нису успели да убију слободарски, родољубиви и демократски дух српског народа, тако ни данас, нас настављаче и поштоваоце традиција Равногорског покрета, неће успети да застраше, поколебају, преваре, претопе или униште.

- Поштујемо и настављамо традиције Равногорског покрета зато што су се његови припадници борили против фашизма, највећег зла двадесетог века, као и против бољшевизма који је донео многобројне патње грађанима Србије – поручио је Чотрић.

- Покрет генерала Михаиловића био је прозападно оријентисан, залагао се вишепартијски систем, поштовање демократских вредности, људских слобода и права, као и за обнову монархије, што је био израз тежњи највећег броја становника Краљевине Југославије – подсетио је председник Асоцијације.

- Ми смо били главна снага која се одупирала погубној политици Слободана Милошевића деведесетих година прошлог века. Ми ћемо данас бити главна брана свим покушајима настављача, како њихов председника сам каже, „Титове партије“, који би да нас врате у време Слободана Милошевића, па још даље у време Јосипа Броза, односно Голог отока, принудног откупа, отимања имовине, убијања невиних људи, прогона Српске православне цркве, затварања политичких неистомишљеника, уништавања привреде и села, мучења и прогона српских домаћина, економски пропалих експеримената названих планска привреда и социјалистичко самоуправљање, политике несврставања и културне и духовне пустоши коју су за собом оставили – рекао је Чотрић.

- Сваки град, или веће насеље у Србији, носи у сећању страшне злочине црвеног терора. На то нас подсећају и опомињу Багдала код Крушевца, Славник поред Лесковца, Метино брдо код Крагујевца, Вистад у Ваљеву, Бањица, Лисичји поток и многобројна друга места у Београду, Краљевица код Зајечара, Дечани на Косову, Бубањ код Ниша, Змијанац код Бољевца, обала Мораве у Чачку, Параћин, Савски мост код Шапца и многа друга места масовних погубљења.

Они би сада да враћају Титове споменике и називе градовима који су се по њему звали, а суду би да забране рехабилитацију генерала Михаиловића.

То никада нећемо дозволити! – поручио је Чотрић.



*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment