Saturday, January 12, 2013

ПРИЛОЗИ ЗА НЕУПУЋЕНЕ У СЛУЧАЈУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА (1) - Право и правда по комунистима / Zlatan Stojadinović


Zlatan Efendi Zlaja Stojadinovic
 
 Револтиран најновијим беспредметним и безочним лажима невладиних организација - да се изразим њиховим речником - „удруженог злочиначког подухвата“ против ђенерала Михаиловића латио сам се пера,или тачније,тастатуре. Наиме,историја је кроз своја документа и изворе већ одавно рехабилитовала овог српског родољуба,али то не допире до свести духовних и физичких потомака лумпенпролетера и СКОЈ-еваца који су брже-боље о његовој судској рехабилитацији пожурили да о томе обавесте своје западне менторе уз незаобилазно „изражавање забринутости“.
 
Под условом и да је тачно све што се о Дражи пише и говори већ више од шест деценија,само по аксиому да свако има право на фер и правично суђење он је већ заслужио судску рехабилитацију. Јер, њему је било пресуђено и пре почетка фарсе која се назива судским процесом.Наиме у експозеу о Дражином хапшењу који је Александар Ранковић поднео Народној скупштини 24.3.1946 овај „дипломирани“ абаџија већ доноси пресуду квалификујући га у три реченице као: „издајника“, „бандита“, “злочинца“ и „изрода“.[1] О компетентности комунистичког судства говори и податак да чак шест година након рата сваки пети судија у Србији није био правник, а у БиХ од 184 судије,110 је било без икакве правне спреме.У овој републици 74,08 % среских судија нису имали правно образовање,а 65 судија су имале само основну школу.[2]

А propo судија, у оптужници стоји да тужбу заступају пуковник(без дана војне Академије) Милош Минић и капетан Јовановић. Претседавајући је пуковник Михаило Ђорђевић,судско веће чине два потпуковника и један поручник,а као допунске судије наводе се два мајора.Као да се индиректно признаје да је ово суђење војне силе победнице у рату. Ово веће је поред Драгољуба Михаиловића (смрт стрељањем) осудило још 23 лица а међу њима поред чланова Равногорског покрета,је било представника Емигрантске владе из Лондона( до 1944 легитимно признатог савезника сила победница), недићевог управног апарата,злогласни шеф полиције Драги Јовановић,командант љотићевих добровољаца Коста Мушицки и предратни угледни и истакнути политичари (нпр. Др Коста Кумануди).Овим шароликим саставом оптужених поред суђења целокупном српском националном корпусу,циљ је био и дискредитација личности првооптуженог јер се ставља у директну везу са сарадницима окупатора тзв. „љотићевцима“,за које су и комунисти признавали да су истом жестином ратовали и против њих и против четника (нпр. Мајора Вучка Игњатовића су у Новој Вароши убили љотићевци,а пуковника Милоша Масаловића,недићевог шефа кабинета дражини људи усред Београда). Овакво судско веће је по законима донетим 1945 осудило између 24 оптужених,поред једног Слободана Јовановића (на 20 год.) и осморицу доктора правних наука: др Момчила Нинчића(на осам година затвора),др Стевана Мољевића и др Живка Топаловића (на по 20 год.),др Младена Жујовића на смрт стрељањем,др Божидара Пурића (на 16 год), др Милана Гавриловића (на 15 год.), др Лазара Марковића (на 6 год.) и др Косту Куманудија (на 18 месеци). Сам Дража је осуђен по осам тачака од 47, и то углавном за борбу против НОП-а.[3]

Овом списку требало би додати и доктора правних наука са Сорбоне и члану Централног националног комитета Равногорског покрета Ђуру Ђуровића,који је осуђен лета 1945 у процесу Драгутину Кесеровићу на 20 година,а касније на још пет и Војина Андрића,такође доктора правних наука,најмлађег доктора наука у Краљевини Југославији,председника Равногорске омладине,убијеног 1960 по изласку из затвора.

Да је реч о монтираном судском процесу,потврдило је и излагање историчара Слободана Марковића на једном од рочишта 26.3.2012, где је рекао да Дража није видео адвоката до почетка суђења,а за 36 дана суђења само 5 пута и то увек у пратњи страже.Оптужница му је уручена седам дана пре почетка суђења,а жалба на пресуду од 15.7 није ни узета у разматраће и ђенерал је погубљен већ 17.7.1946.

Судбина његовог адвоката др Драгића Јоксимовића заслужује посебан текст. Довољно је рећи да он није хтео да прихвати улогу у унапред монтираном суђењу. Ипак доследно и часно свом позиву је обавио дужност на коју је био приморан од власти, због чега је 1949 због „слушања страних радио станица“ и „вођења политичких разговора“ осуђен на 3 године затвора,где је и умро 1951.Тело је предато породици тек након истека пресуде, 1952 године.[1]

И мада преко 70 година се свим могућим средствима дискредитује „лик и дело“ ђенерала Михаиловића – описиваног као издајника, кољача, бандита, реакционара, вође заосталих назадних елемената,синонима за сво зло – остају историјски факти тј да је реч о академски образованом официру са 17 домаћих и страних одликовања из два балканска и два Светска рата(међу њима и Де Голов француски Ратни Крст и Легија части постхумно уручена од Х.Трумана).

Остаће такође забележено да су га осудили и убили они који су затворену елиту Србије користили као преводиоце по затворима а себе проглашавали „напредним“ и „модерним“ „у будућност загледаним“ елементима. Није то први ни последњи случај у историји да најгори убијају најбоље. Док су његови џелати сеирили и наслађивали се његовом личном и националном трагедијом, Дража је последње ноћи достојанствено и господски читао Стендалов „Пармски картузијански манастир“ на француском...


Zlatan Stojadinović
29.8.2012
August 29, 2012



[1]http://www.hereticus.org/arhiva/2004-2/%E2%80%9Cne-osecam-se-krivim%E2%80%9D-jedan-pogled-na-sudski-proces-generalu-dragoljubu-mihailovicu.html

[2] Симић, Перо: Тито - Тајна века, Београд 2009, стр. 232

[3] http://www.znaci.net/00001/60.htm

[4] http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/05/article-14.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment