Wednesday, September 01, 2010

"Крст и петокрака никако заједно" / Пише Милослав Самарџић








Милослав Самарџић

Press Online

August 27, 2010


Субнор тврди да је решио мистерију свих ''неколико стотина'' послератних убистава у Крагујевцу и да крст и петокрака сада могу заједно. Потомци стрељаних се противе, траже истину о ''хиљадама убијених'' и повратак отете имовине


У Србији постоје две врсте масовних гробница. Једне, за којима се трага свим средствима, од сателита до ашова, а успех потраге објави се унапред, без обзира што ће се касније испоставити да успеха у ствари нема, као недавно у случају забележеном код Рашке. И друге, за које се поуздано зна да их има много у свим градовима, толико да је за њихово пописивање основана државна комисија, али за које је одмах речено да неће бити ексхумација, нити радњи које иначе следују по закону, попут истрага и суђења на пример.

Ове друге масовне гробнице дело су ''нових власти'', како је недавно саопштено у Крагујевцу, слутећи, накратко, на промену устаљеног реда ствари у земљи Србији. Наиме, у понедељак 16. августа ''Блиц'' је објавио вест која је обишла земљу: ''После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како 'Блиц' сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су Титови партизани мучки убили после наводног ослобођења града, почевши од 21. октобра 1944.''

Затим је објашњено да је реч о масовној гробници на Варошком гробљу, у коју су кости око 1980. године пренете из ''Заставе'', где су откривене приликом грађевинских радова. Вест је потврдио и градоначелник Верољуб Стевановић, додајући да су у исту гробницу пренети и посмртни остаци око 100 партизана, које су током рата стрељали Немци. ''Град планира да направи 'обележје помирења', са спомен-плочом на којој ће бити исклесани и крст и петокрака'', рекао је још Стевановић.

Истог дана градска телевизија почиње из сата у сат да понавља вест како ће у четвртак, 19. августа, бити саопштена имена свих ''лица убијених од стране нове власти у Крагујевцу и околини''. Зато су на конференцију за штампу 19. августа дошли и потомци жртава комуниста, жељни да најзад сазнају истину о својим прецима. Дочекали су их председник регионалног и градског одбора Субнора, генерал у пензији Живомир Смиљковић, потпредседник градског одбора Субнора Жељко Видаков Зиројевић, гробар Драгић Пантић, који је преносио кости из ''Заставе'', и градоначелник Верољуб Стевановић.

Најпре је говорио, и то доста дуго, генерал Смиљковић, осврнувши се на све српске поделе од Косовског боја до данашњих међустраначких зађевица. ''Гробнице су резултат наших победа, али и симбола заједништва у смрти'', рекао је генерал иритирајући присутне потомке жртава, који су очекивали конкретне податке. Бројне сличне оцене које је изрекао генерал биле су, међутим, само увод у похвале лика и дела Слободана Милошевића, од којих се одавно уздржавају и Социјалистичка партија и Партија пензионера.

Градоначелник Стевановић, чији су гласачи из антимилошевићевског табора, једва је скривао нелагоду, док је салом провејавало питање: зар је могуће да Субнор и данас представља такву политичку снагу?

У одговору на ово питање ваља подесити на масовна пензионисања официра и подофицира Војске Југославије после ''октобарске револуције'' 2000. године. Из војске они одлазе право у Субнор, па је бројно стање удружења комунистичких ветерана, после сталног пада, одједном почело да расте. Штафету Титових бораца преузимају Титови официри, међу којима и генерал Смиљковић и пуковник Зиројевић. Субнор мења статут, у извесној мери прилагођава своју причу новом добу, организационо обухвата и удружења потомака ратова 1912-1918, као и свих ратова вођених деведестих година 20. века. У њиховим канцеларијама, а барем је тако у Крагујевцу, наспрам великог портрета Ј. Б. Тита нашла се слика војводе Радомира Путника. Ипак, став према Другом светском рату није промењен, што јасно показује и Интернет презентација Субнора, на којој је главна тема критика Закона о рехабилитацијама из 2006. године.

У наелектрисаној атмосфери у сали градске Скупштине, највеће негодовање изазвао је наступ пуковника Зиројевића, који је најављен као историчар који је открио не само масовну гробницу на Варошком гробљу, већ и имена свих покојика који у њој почивају. Зиројевић је навео да су то партизани и равногорци који су стрељани 1943. године од Немаца - а затим и ''грађани који су за нову власт били народни непријатељи и који су стрељани 1944. и 1945. године''. Уместо комплетног списка стрељаних, како је најављено, Зиројевић је прочитао само десетак имена, рекавши да ће сву документацију предати државној комисији.

На то је реаговао, како је пренео Танјуг, ''врло љутитим и дрхтавим гласом'', Петар Симовић, син предратног председника Општине Крагујевац Драгомира Симовића, кога су комунисти стрељали 27. марта 1945. године. Он је рекао: ''О свему овоме што говорите писао је крагујевачки недељник 'Независна светлост' још 2001. године и ми као потомци стрељаних очекивали смо на овој конференцији конкретне и поуздане информације, а због овога што ради господин Зиројевић стићи ће га грех''.

Петар Симовић је још оних дана сазнао да му је отац стрељан код Громвића улаза, а не на месту са кога су око 1980. године пренети посмртни остаци. А дословце сви присутни знали су за откриће ''Независне светлости'' из 2001. Ко је заборавио, могао је да се подсети тог јутра, пошто су у недељнику, који је у међувремену вратио старо име ''Светлост'', објављени факсимили два чланка о преносу костију из ''Заставе'' на Варошко гробље, тачније на парцелу број девет. Наслов прикладног чланка гласио је: ''Откривање откривеног''.

Зато се пажња извештача окренула ка присутним новинарима, који су пре девет година открили тајну парцеле број девет. Представници Субнора ипак нису променили своју причу - да су они то открили ових дана - али је Верољуб Стевановић релативизовао најаву да ће се на спомен плочи исклесати и крст и петокрака. Сада је рекао да је то само ''идеја, о којој ће се, поред осталих, изјаснити и потомци свих стрељаних''. Градоначелникове изјаве разликовале су се од ставова генерала Смиљковића и пуковника Зиројевића још по једном питању. Док су они упорно тврдили да је ово једина масовна гробница жртава комуниста, којих није било више од ''неколико стотина'', Стевановић је нагласио да су ''нађени посмртни остаци једног броја стрељаних'' и да ће истраживање бити настављено.

Ако се потомци жртава петокраке заиста буду изјашњавали у стављању тог знака на спомен плочу, одговор ће сигурно бити негативан. То је резултат мини-анкете коју је спровео ваш извештач. Али, услов је да изјашњавање буде тајно. Наиме, многи потомци жртава одбијају да под пуним именом и презименом јавно кажу шта заиста мисле. На директно питање да се слободно изјасни, један од њих написао нмам је дословце ово: ''Ја бих писао и питао свашта, али, искрено, не знам како би се то одразило на процес рехабилитације мога деде, који је у току већ више година, а Зиројевић је консултант суда у поступцима рехабилитације. Срамота је да идеолошки следбеници комунистичког режима, неки бивши генерали и слично, поново пресуђују!''

Представник Субнора пита се на свим процесима рехабилитације жртава комуниста и по правилу загорчава живот потомцима. Да ли је то у вези са Субнором или не, тек, у Крагујевцу се запажа тенденција да се рехабилитују побијени ђаци и други малолетници, којима се није имало шта конфисковати, а да се одуговлаче процеси рехабилитације старијих особа, на које се водила имовина, јер би њихови потомци аутоматски повели поступак повраћаја одузетог богатства.

Примера ради, недавно су рехабилитовани Живан Ковановић, најбољи ђак крагујевачке Гимназије, убијен у шеснаестој години живота после језивог процеса у Хотелу ''Дубровник'', на коме је маса скојеваца узвикивала: ''На смрт! На смрт!'', као и ђак Трговачке школе Јован Динић. С друге стране, потомство Николе Алемпијевића, који је имао 49 година када је стрељан, никако не успева да докаже његову невиност (и даље се, дакле, не доказује кривица). Али, Алемпијевић је имао велику трговину у центру, у којој се данас налази робна кућа. Иначе у рату није ни учествовао, јер је понео ране из претходних ратова, из којих је се вратио окићен највишим одликовањима.

Треба ли подсећати да је реч Субнора пресудна и за спровођење Закона о изједначавању права равногораца и партизана. Због тога ни после толико година од доношења овог Закона, ни један равногорац није добио обећану пензију. Тај податак је познат, али нема новинара који може открити колико Субнор кошта ову земљу: колики је укупан износ борачких пензија, коики су трошкови кацеларија по целој земљи, трошкови разних манифестација, итд. Наводно, реч је о десетинама милиона евра сваког месеца!

Када је о предисторији реч, новој генерацији субнораваца није познато да је једна масовна гробница у ''Застави'' откопана још 1955. године. То се такође десило случајно, када је прављена интерна пруга. Посмрти остаци пренети су у непосредну близину, где се и сада налазе, са петокраком и пригодним натписом о жртвама фашизма. Тада су препознати посмртни остаци три жртве, и то браћа близанци Петар и Павле Русовић и њихова сестра Милица. Препознати су по деловима одеће, затим по томе што је Милица била једино женско у групи - и што су лежали загрљени. Петар и Павле били су четници, добили су одсуство за Божић 1943. и кришом дошли кући, у цивилу. Како је открио Слободан Ћировић у књизи ''На трагу злочина'', приметила их је скојевка Олга Станојловић и пријавила Немцима. Гестапо је дошао ноћу у њихову кућу у Улици Илије Коловића, изнад Гимназије, у Крагујевцу, и одвео их. Милица није хтела да се одваја од браће, па су и њу стрељали.

То је било на Сретење, 15. фебруара 1943. Тога дана, у Крагујевцу су први пут рођене тројке, два брата и сестра. И вест о стрељању и вест о рођењу одјекнуле су градом брзином муње, погађајући на различите начине Србе и Немце. Немачки крајскомандант Шустер отишао је у кућу Ђорђевића да се лично увери у рођење тројки баш у моменту када је починио велики злочин. Као слика доба у коме живимо, нека остане забележено и то да 65 година касније, пишући о рођендану првих крагујевачких тројки, новинари нису поменули страх зликовца, нити убиство Русовића. Шустерову посету Ђорђевићима описали су као џентлменски гест, а деманти, из пера овог аутора, нису објавили.

Према истраживањима историчара Александра Динчића, Немци су само фебруара 1943. у Крагујевцу стрељали 600 Срба, од којих су 450 били заробљени четници и присталице Драже Михаиловића, а 150 партизани и присталице комуниста. Динчић каже за ''Светлост'' да је до сада, махом према немачким документима, утврдио да су у Крагујевцу, и то у Капислани, после октобра 1941. године Немци укупно стрељали 1.405 особа, од којих 972 четника и присталица Драже Михаиловића и 433 партизана и присталица комуниста.

Од 21. октобра 1944, када су иза Совјета ушли у Крагујевац, у Капислани су наставили да стрељају комунисти. Капислана је била главно стратише за Крагујевачки (данас Шумадијски) округ, мада су утврђене масовне гробнице и на другим локацијама: у концентрационом логору на Метином Брду, који су комунисти такође преузели од Немаца, као и Бањицу у Београду и практично све друге логоре у земљи, оснивајући и нове, затим у Аранђеловцу, Тополи, итд.

Крагујевачки недељник ''Светлост'' објављивао је од јуна 2009. до јула 2010. фељтон са делимичним списком жртава комуниста у Крагујевачком округу. Фељтон је садржао 1.075 имена жртава, са основним подацима о свакој, с тим што је наглашено да истраживач Раде Главаш из Аранђеловца има списак са још 400 имена, који ће објавити у својој књизи. Укупан број жртава комуниста у Крагујевачком округу процењен је на око 5.000.

У демантију ''Светлости'', Субнор је нагласио да толике цифре ''не признаје'', да је заиста било ''неколико стотина'' убијених и да ће се докази о томе ускоро изнети у јавност. Тако су прича о открићу већ откривене масовне гробнице на Варошком гробљу и конференција за штампу од 19. августа, заправо најављени одговор Субнора на фељтон ''Светлости''. И док генерал Смиљковић и пуковик Зиројевић нису помињали масовну гробницу из 1955, у случају оне из 1980. године надовезали су се на акцију својих претходника. Наиме, непосредно пошто је та гробница премештена на Варошко гробље, Субнор је изнад ње поставио споменик са именима десет партизана који ту наводно почивају. Занимљиво, на споменик су ставили крст, док су 1955. године на споменик четницима у ''Застави'' ставили петокраку.

Ово обележавање гробнице на парцели број девет представљало је тактички маневар, који сада користи нова генерација субнороваца, увек прво наглашавајући да ту леже кости партизана стрељаних од стране Немаца. Међутим, од бројних гробница у ''Застави'' откопане су само две, и то сасвим случајно. Није било ДНК анализе нити ма какве истраге, па је немогуће тачно рећи чије се кости где налазе. Изузетак је масовна гробница откопана и премештена 1955. године, јер је поуздано утврђено да су ту Русовића, а познати су и спискови стрељаних тога дана.



Милослав САМАРЏИЋ

(''Светлост'', Крагујевац, 26. август 2010)


http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B/40568/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82+%D0%B8+%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0+%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

1 comment: