Б Е О Г Р А Д
ПОДНЕСАК ПУНОМОЋНИКА ПРЕДЛАГАЧА
Код тога суда у току је поступак по захтеву за рехабилитацију ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића.
Пуномоћник предлагач је 15.9.2010. године од Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године Министарства правде Републике Србије следећа документа које је ова институција прибавила од Министарства иностраних послова Велике Британије.
У прилогу овог поднеска пуномоћник предлагача доставља копије преводе следећих докумената преведених на српски језик:
1. Допис проф. др. Слободана Марковића председника Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године упућен Државном секретару г. Слободану Хомену од 15.9.2010 са достављањем докумената Министарства иностраних послова Велике Британије преведених на српски језик
2. Извод из записника Доњег дома Парламента Велике Британије без датума у коме г. Вилијам Тилинг поставља питање да обзиром да се по југословенским прописима смртна казна извршава 48 сати по доношењу пресуде, да ли ће Уважени господин постарати да извештаји који су се појавили у британској штампи и који, како је он рекао нису стигли на Суд у Југославији, преко нашег британског министра стигну тамо пре истека рока од 48 сати. Одговор г. Бевина: Мислим да је то већ урађено.
3. Текст хитног посланичког питања и одговора у Доњем дому 16. Јула. Пизање је поставио г. Идн министру иностраних послова да ли ће се с обзиром на чињеницу да је генрал Михаиловић био при који је повео герилски рат против непријатеља и да га је Влада Његовог Величанства подржавала више од две године у тој борби сада тражити од југословенске владе да узме у обзир оно што је он учинио у том периоду ау бези казне која му је изречена. Одговор г. Бевина да је 3. Јуна представник Његовог Величанства у Београду доставио југословенској влади 18. Маја сведочење петорице британских официра за везу који су служили код Михаиловића до маја 1944. Године а које доказује да се он, према нјиховом искуству, активно борио против непријатеља. Чини се да ово мишљење није достављено Суду у Београду.
4. Посланичко питање професора Сејворија Председнику Владе да ли спреман да понуди азил генералу Михаиловићу и да испослује дозволу за њега да дође у нашу земљу у избеглиштво с обзиром на допринос који је својевремено пружио савезничким ратним напорима. У време постављања питања генерал Михаиловић је већ морао бити стрељан.
5. Посланичко питање Ерл од Менсфилда да ли ће тражити од југословенског диктатора Јосифа Броза да ублажи смртну казну изречену генералу Михаиловићу с обзиром на генералов велики допринос савезничкој ствари. Није за усмени одговор.
6. Писмо Амбасаде Велике Британије од 26.7.1946 о утисцима са суђења генералу Михаиловићу.
7. Записник са суђења Михаиловићу (Пресуде) у коме се наводе имена оптужених и казне које су им изречене. Текст се завршава образложењем пресуде под 5 текстом који почиње речима: „Под лажним паролама очувања“ где се прекида с ознаком „прелазак на следећу страну“ али те стране или тих страна у изворнику нема.
8. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 11.6.1946 о другом дану суђења генералу Михаиловићу;
9. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 12.6.1946 о трећем дану суђења генералу Михаиловићу;
10. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 13.6.1946 о четвртом дану суђења генералу Михаиловићу;
11. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 14.6.1946 о петом дану суђења генералу Михаиловићу;
12. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 15.6.1946 о шестом дану суђења генералу Михаиловићу;
13. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 16.6.1946 о седмом дану суђења генералу Михаиловићу;
14. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 18.6.1946 о осмом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 18 јуна 1946
15. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 19.6.1946 о деветом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 18 јуна 1946.
16. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 24.6.1946 о десетом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 20 јуна 1946.
17. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 28.6.1946 о једанаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 20 јуна 1946.
18. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 3.7.1946 о дванаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 22 јуна 1946
19. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о тринаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 22 јуна 1946.
20. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од без датума о четрнаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 24 јуна 1946.
21. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 25.6.1946. о петнаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 25. јуна 1946.
22. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о шеснаесттом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 26. јуна 1946
23. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 28.6.1946 о осамнаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 28 јуна 1946.
24. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о деветнаестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 29 јуна 1946.
25. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесетом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 30 јуна 1946.
26. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесетпрвомм дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 1. јула 1946
27. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесетдругом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 3. јула 1946
28. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесеттрећем дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 4 јула 1946.
29. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесетпетом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 5. јула 1946
30. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 19.8.1946 о двадесетшестом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 8.7.1946.
31. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 19.8.1946 о двадесетшестог дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 8.7.1946. (наставак)
32. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова без датума о двадесетседмом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 11 јула 1946. (наставак)
33. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 19.8.1946 о двадесетосмом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 11.7.1946.
34. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 19.8.1946 о двадесетосмомг дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 11.7.1946. (наставак)
35. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 21.8.1946 о двадесетдевтом дану суђења генералу Михаиловићу; Извештај је заснован на извештајима који су се појавили у штампи 13.7.1946.
36. Извештај аташеа за штампу Амбасаде Велике Британије британском Министарству иностраних послова од 11.7.1946 о завршној речи генерала Михаиловића
37. Писмо епископа Касијана од 1.9.1947 са писмима од 24.9.1947. и 2.10.1947. о положају Срба у Минстеру и апелу 154 Југословена заробљених у логору за ратне заробљенике Минстер;
Београд 16. септембар 2010
Пуномоћник предлагача
*****
А Д В О К А Т
ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ
11000 БЕОГРАД
Светозара Марковића 14
тел: 3233-397; факс: 3237-146
e-mail: zzivanovic@sbb.rs
Рех.69/2010
ВИШИ СУД
Б Е О Г Р А Д
ПОДНЕСАК ПУНОМОЋНИКА ПРЕДЛАГАЧА
Поступајући по налогу тога суда пуномоћник предлагача доставља копирани диск добијен од Окружног суда у Београду који садржи материјал који се односи на судски поступак против генерала Драгољуба – Драже Михаиловића , а који је добијен од Војног архива.
Прилог: Копија диска.
Пуномоћник предлагача ће извршити увид у судски спис јер се у њему изгледа налазе писмена која до сада нису достављена пуномићнику предлагача, након чега ће тражити њихово достављање ако оцени да су та писмена од значаја за овај поступак.
Београд 20.9.2010
Пуномоћник предлагача
*****
А Д В О К А Т
ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ
11000 БЕОГРАД
Светозара Марковића 14
тел: 3233-397; факс: 3237-146
e-mail: zzivanovic@sbb.rs
Рех.69/2010
ВИШИ СУД
Б Е О Г Р А Д
ПОДНЕСАК ПУНОМОЋНИКА ПРЕДЛАГАЧА
На расправи одржаној 16.9.2010. године пуномоћнику предлагача је уручен захтев Риста Вуковића од 6.9.2010. године (у даљем тексту: захтев) којим тражи учешће у поступку рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића у својству противника предлагача са захтевом да се предлог за рехабилитацију одбије као неоснован.
Подносилац захтева даје своје тумачење одредаба Закона о рехабилитацији по којима овај поступак треба да се спроведу применом расправног начела. У прилог својих навода позива се на уставно начело о изједначеном положају странака у поступању пред судом као и одредбама закона да ће се у поступку рехабилитације одржати јавна расправа. Свој правни интерес објашњава чињеницом да као припадник партизанских јединица које су се бориле против окупатора и четника има непосредна сазнања и искуство о поступању припадника четничког покрета по наредбама генерала Михаиловића у току НОБ-а и непосредно након његовог окончања на подручју пљеваљског и чајничког среза. Предложио је да га суд саслуша на те околности, као и да изврши увид у једну књигу аутора Бранка Петрановића и судске списе са суђења генералу Михаиловићу, те донесе решење којим ће одбити захтев предлагача за рехабилитацију генерала Михаиловића.
Пуномоћник предлагача претпоставља да у списима предмета постоје или ће постојати и други захтеви сличне садржине због чега ће се овим поднеском изјаснити о горе поменутом захтеву.
1. Закон о рехабилитацији није предвидео двостраначки поступак.
Законом је дата могућност рехабилитације две категорије лица која су из идеолошких или политичких разлога лишена живота, слободе или неких других права почев од 6. априла 1941. године. Прву категорију чине лица која су лишена живота, слободе или других права на основу судске или административне одлуке а другу лица која су лишена живота, слободе или других права без такве одлуке. (чл.1)
Обзиром на то прописана су и два начина на који суд поступа: уколико је лице чија се рехабилитација тражи лишено живота, слободе или других права на основу судске или административне одлуке суд пре одлучивања прибавља потребна документа и податке од државних органа и организација (чл.4. ст.2.), а уколико судска или административа одлука није била донешена, суд доноси решење којим усваја захтев за рехабилитацију и утврђује да је рехабилитовано лице било жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога. (чл.5. ст.3.)
У конкретном случају генерал Михаиловић је лишен живота на основу судске одлуке, што значи да суд у смислу чл. 4. ст.2. Закона о рехабилитацији прибавља потребна документа и податке од државних органа и организација. Из предњег произилази да осим података од државих органа и организација, суд у поступку рехабилитације не прибавља доказе од других физичких и правних лица.
2. Поступак рехабилитације који се води по чл. 4. ст. 2. Закона је у суштини судско преиспитивање правноснажне пресуде или административне одлуке на основу које је лице чија се рехабилитација тражи лишено живота, слободе или неких других права.
Имајући у виду масовна кршења људских права извршена на крају Другог светског рата и у годинама после њега чак и кроз судске и административне поступке законодавац је очито прописао да у поступку рехабилитације судско веће преиспита да ли су судске одлуке на основу којих су осуђена лица лишена живота слободе или других права донете из идеолошких или политичких разлога. Због тога је и одређено да ће суд прибавити потребна документа и податке од државних органа и организација под чим се подразумевају судске и административне одлуке којима је лице чија се рехабилитација тражи лишено живота, слободе или неког другог права као и списи поступка у којима су те одлуке донете.
У великом броју другостепених и трећестепених поступака испитивања пресуде није предвиђено учешће чак и лица која имају несумњиви правни интерес. Примера ради у кривичном поступку по правном леку чак и лице оштећено кривичним делом не може узети учешће уколико се поступак води по захтеву јавног тужиоца. Оно не може изјавити жалбу против пресуде (осим на одлуку о имовинско-правном захтеву и трошковима кривичног поступка) нити учествовати на седници већа другостепеног суда. Због тога, једностраначки поступак прописан Законом о рехабилитацији није несагласан ни Уставу ни постојећем правном потретку.
3. Правно схватање подносиоца захтева да је законодавац предвидео јавну расправу није основано.
Тумачење подносиоца захтева да је законодавац наводно прописао да се одлука доноси на основу јавне расправе тиме предвидео учешће противника предлагача у поступку неосновано. Наиме, ни једна одредба Закона о рехабилитацији не наводи да се у том поступку одржава расправа. Тачније чл. 4. ст. 1. Закона прописује да о захтеву за рехабилитацију одлучује веће од три судије „у јавном поступку“. То напротив говори да је из поступка за рехабилитацију искључена „ јавна расправа“, јер по схватању законодавца суд располаже довољним знањем да из докумената и података прибављених од државних органа и организација оцени да ли је осуђено лице лишено живота, слободе или неког другог права по судској пресуди која је донета из идеолошких или политичких разлога.
4. Закон о рехабилитацији као и остали позитивни прописи не дозвољавају да се у казнено-судском поступку утврђује кривица умрле особе.
Закон о рехабилитацији нити је прописао, нити је могао да пропише, да ће се у том поступку већ вођени судски или административни поступак допунити извођењем нових доказа против осуђеног или изношењем нових оптужби. Ово стога што ни домаће право, као ни право других цивилизованих земаља, нити је дозвољавало нити сада дозвољава да се изводе докази о кривици мртвих лица, која нису у стању да се бране од таквих оптужби.
Подносилац захтева међутим, управо тражи да буде саслушан у поступку рехабилитације, како би изнео „непосредна сазнања у вези учињених кажњивих дела од стране лица чија се рехабилитација захтева, а која је исто починило или издајући наредбу да се та дела изврше или не спречивши њихово извршење.“ Другим речима, исказ подносиоца захтева би требао да буде нов доказ о оптужбама које су већ биле предмет судске пресуде против генерала Михаиловића или о његовим кажњивим делима која нису обухваћена пресудом.
Дозволом учешћа противника предлагача у овом поступку у циљу доказивања да је погубљено лице починило нека кривична дела би дерогирало одредбу Законика о кривичном поступку која не дозвољава понављање кривичног поступка на штету осуђеног.
5. Позитивни прописи не дозвољавају понављање кривичног поступка на штету осуђеног:
Члан. 573. Законика о кривичном поступку (1) гласи:
Члан 573.
(1) Право на понављање кривичног поступка правноснажно довршеног пре 1. јануара 1954. године биће уређено посебним* законом. До тада остаје на снази члан 6. Уводног закона за Законик о кривичном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 40/53).
(2) У погледу накнаде штете неоправдано осуђеним и неосновано лишеним слободе, одредба члана 7. Уводног закона за Законик о кривичном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 40/53) примењује се и после ступања на снагу овог законика, осим ако се друкчије предвиди савезним законом из става 1. овог члана.
Члан. 6. Уводног закона за Законик о кривичном поступку (Сл. лист ФНРЈ бр. 40 од 30. септембра 1953. године) прописује да се одредбе новодонетог Законика о кривичном поступку, које се односе на понављање кривичног поступка неће примењивати на кривични поступак који је правноснажно довршен пре његовог ступања на снагу. За понављање тог поступка, важе одредбе Закона о кривичном поступку од 12. октобра 1948. године. (2)
_________________
(1) („Службени лист СРЈ”, бр. 70 од 28. децембра 2001, 68 oд 19. децембра 2002. и „Службени гласник РС“, број 58 oд 28. маја 2004, 85 oд 6. октобра 2005, 85 oд 6. октобра 2005 (др. закон), 115 oд 27. децембра 2005, 49 од 29. маја 2007, 20 од 19. марта 2009 (др. закон), 72 од 3. септембра 2009. „Службени лист СРЈ”, бр. 70 од 28. децембра 2001, 68 oд 19. децембра 2002. и „Службени гласник РС“, број 58 oд 28. маја 2004, 85 oд 6. октобра 2005, 85 oд 6. октобра 2005 (др. закон),115 oд 27. децембра 2005, 49 од 29. маја 2007, 20 од 19. марта 2009 (др. закон), 72 од 3. септембра 2009.)
(2) Овде се највероватније ради о грешци у датуму јер је Закон о кривичном поступку објављен у Службеном листу ФНРЈ бр. 97 од 6. новембра 1948. године. Из уводног текста произилази да је донет на седницама Савезног већа и Већа народа Народне скупштине 29. септембра 1948. године. Дана 12. октобра 1948. године није изашао Службени лист ФНРЈ а после тог датума није објављен ни један други Закон о кривичном поступку.
__________________
Према том Закону једино само је јавни тужилац могао да поднесе захтев за понављање кривичног поступка. Наиме, чл. 293. Закона о кривичном поступку из 1948. године је прописао да јавни тужилац може да тражи понављање кривичног поступка на штету осуђеног али само у року од једне године од дана сазнања за нове чињенице или нове доказе.
Према чл. 294. истог Закона понављање кривичног поступка у корист осуђеног може да тражи само савезни, републички или покрајински јавни тужилац по сопственој иницијативи или по молби странке.
До доношења Закона о рехабилитацији постојање ове одредбе ефикасно је спречавало и осуђене и чланове њихових породица да поднесу захтев за понављање кривичног поступка у корист осуђеног. У првом реду, у смислу наведене одредбе чл. 294. молбу јавном тужиоцу је могла да поднесе само странка. Према чл. 18. истог Закона странке у кривичном поступку су окривљени односно осуђени и јавни тужилац. То значи да у случају осуђених над којима је извршена смртна казна, као и оних који су умрли, нико осим јавног тужиоца не може не само тражити понављање кривичног поступка у корист осуђеног, већ ни поднети молбу јавном тужиоцу да то он учини.
6. Захтев за учешће у поступку рехабилитације ради подношења доказа о кривици осуђеног је у суштини захтев за понављање кривичног поступка на његову штету и као такав противзаконит.
Ако би се прихватило учешће подносиоца захтева за учешће у поступку рехабилитације у својству странака како би суд изводио нове доказе о кривици генерала Михаиловића, то би значило не само грубу повреду важећих законских прописа већ и прво понављање кривичног поступка на штету осуђеног, који је погубљен те самим тим нема могућности да се брани, у историји правосуђа цивилизованог света.
И позитивни прописи и домаћи прописи који више нису на снази су увек предвиђали да се кривични поступак обуставља у случају смрти окривљеног управо и зато што умрла особа не може да се брани од оптужби против себе.
Сходно изложеном, предлагачи предлажу да суд одбије захтев Риста Вуковића за учешће у овом поступку, као све друге захтеве поднете са истом или сличном аргументацијом.
Због напред наведеног,
П Р Е Д Л А Ж Е М
Да се захтев Риста Вуковића у целости одбије.
Београд, 20.9.2010
Пуномоћник предлагача
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment