Wednesday, March 07, 2012

A Halyard Mission grandchild reminds us of the Legacy / Унука учесника мисије Халјард нас подсећа на завештање


*****

Charles L. Davis
Lieutenant Colonel
United States Air Force
Born June 8, 1919 in Staten Island, NY
Died February 17, 2012 in Falls Church, VA

Dates of Service:
May 26, 1942 - June 8, 1979

On June 6, 1944 Charlie Davis was in a B-24
and the target was Brazok, Romania when his
plane was hit by anti-aircraft fire.
He parachuted out of the doomed B-24.
Was missing in action in Nazi-occupied Serbia
 from June 6, 1944 until August of 1944.
Was saved by the Serbs loyal to and under the command of
General Draza Mihailovich.

Lt. Col. Charles ("Charlie") L. Davis, USAF
at the 50th Anniversary Celebration of
"The Halyard Mission"
Chicago, IL May 30, 1994.
Photo by Aleksandra Rebic

Chetniks under the command of Captain Zvonko Vuckovic
2nd from left, top row - Donald J. Smith, American airman;
 Top row, man touching his hair - Charlie Davis, American airman;
 Kneeling, 3rd from left, Mihailo Paunovich, Chetnik.
Summer of 1944.
Photo courtesy of Milana "Mim" Bizic and www.babamim.com


Aleksandra's Note: Something that has always stood out so clearly in the stories I have heard about the WWII Halyard Mission rescue operation is the testimony about the descendants. The Halyard Mission veterans never missed the opportunity to point out that had it not been for General Draza Mihailovich and his Serbs, so many of the American children and grandchildren born after the war would not have come into being.

The following is the testimony of one of those Halyard Mission grandchildren which serves to bring that simple but so very significant fact full circle. Her name is Victoria Hudspeth. She is the granddaughter of Lt. Col. Charles L. Davis who was rescued by the Serbs from Nazi occupied Serbia in August of 1944 and returned home to America where he would live another 68 years to the grand age of 92. Charlie Davis died on February 17, 2012. He is a Halyard Mission veteran I had the privilege of meeting personally in 1994 in Chicago for the 50th Anniversary commemoration of the Halyard Mission rescue operation. It is now my privilege to present his granddaughter, Victoria, and her sentiments about the legacy of her beloved grandfather and the people who got him home.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

Major Richard Felman, USAF
Chicago May 31, 1994
Halyard Mission 50th anniversary celebration:

"To all those all-knowing political analysts and politicians who were in their diapers, literally, when WWII was going on - they know absolutely nothing about the people and the war - I would say to them: if they want to know anything about the Serbian people to talk to the thousands of American grandchildren who are alive today because of them..."


Victoria Hudspeth and her grandfather
Lt. Col. Charles Davis in the summer of
2011, shortly after he turned 92.
Photo courtesy of Victoria Hudspeth


Victoria Hudspeth
Granddaughter of Lt. Col Charles L. Davis
February 26, 2012:


"Lt. Col. Charles L. Davis was the most incredible man I have and will ever know and he lived an amazing life. He lived through the Great Depression, fought in WWII and lived, despite being MIA for over two months, and then had a fulfilling life in the U.S. until his death. When I was a kid he would always tell me war stories and now that I can appreciate what he lived through and how he served his country I am so glad he repeated all of his stories so that I will remember them. He always spoke so fondly of the Serbians and General Mihailovich and was deeply indebted to them. He fought hard to make the Halyard Mission and General Mihailovich's Chetnik Serbs' efforts known. Although he was able to travel to Serbia to finally award the Legion of Merit Medal to Mihailovich's daughter he was saddened by the fact that he could not secure a statue of the general in D.C. I grew up loving Serbians I didn't even know. When I studied abroad in Spain last spring I was fortunate enough to travel to Milan to stay with some descendants of one of the families who took care of Grandad and the other airmen when they were MIA. It was incredible to meet the people who are the reason why I am alive.


"Aside from the war, he was an amazing grandfather. He was so involved in my life and his biggest hope was that my two cousins and I would graduate from college. They have and I only have two months left! When I was little he would take me bowling and put-put golfing and we always met up with his longtime companion, May, for dinner. Since both of my parents worked we always spent a lot of time together during the summers. He spent a lot of his time with his friends at the Legion and it was such an important aspect of his life."


Lt. Col. Charles L. Davis, USAF (Ret.)
At his 90th birthday party in 2009.
Photo courtesy of Victoria Hudspeth


*****


Александрина белешка:

Нешто што се увек тако јасно истицало у причама које сам чула о мисији Халјард из другог светског рата, је сведочење о потомцима.

Ветерани мисије Халјард никада нису пропуштали прилику да укажу да није било генерал Драже Михаиловића и његових Срба, тако много америчке деце и унука рођених после рата неби постојали.

Оно што следи је сведочење једне од тих унука мисије Халјард које служи да ту просту али веома битну чињеницу доведу до свог пуног круга. Њено име је Викторија Худспет. Она је унука потпуковника Чарлса Л. Дејвиса кога су Срби спасли августа 1944. из Србије под нацистичком окупацијом. Вратио се својој кући у Америку где је поживео још 68 (шездесет осам) година до поштованих 92 године живота.

Чарли Дејвис се упокојио 17. фебруара 2012. Он је ветеран мисије Халјард и имала сам привилегију да га лично упознам 1994. у Чикагу, на прослави педесете годишњице операције спасавања, мисије Халјард.

Сада ми је привилегија да вам представим његову унуку Викторију, и њена осећања о наслеђу њеног вољеног деде и о људима који су му помогли да се врати жив кући.
 
Ваша,
 
Александра Ребић
 
*****

Мајор Ричард Фелман, Ратно ваздухопловство САД,
у Чикагу, 31. маја 1994. на прослави
50-е годишњице мисије Халјард:
 
,,Свим онима свезнајућим политичким аналитичарима и политичарима који су били буквално у пеленама, када је трајао други светски рат - који апсолутно ништа не знају о људима и рату - рекао бих им: ако желите да знате било шта о српском народу, раговарајте са хиљадама америчких унука који су данас живи захваљујући њима...’’
 
 
Викторија Худспет
унука потпуковника Чарлса Л. Дејвиса
фебруар 26, 2012:
 
,,Потпуковник Чарлс Л. Дејвис је био најдивнији човек кога сам икада знала и који је проживео невероватан живот. Проживео је велику економску депресију, борио се у другом светском рату и преживео је, мада је преко два месеца вођен као нестао у акцији и онда је имао садржајан и занимљив живот у САД све до свог упокојења. Када сам била дете, увек ми је причао приче из рата и сада када могу да ценим оно шта је преживео и како је служио својој земљи, драго ми је да ми је понављао све своје приче да би их упамтила. Он је увек говорио тако лепо о Србима и о генералу Михаиловићу и осећао је дубоко дуг према њима. Много се борио да се сазна за мисију Халјард и за напоре четника генерала Михаиловића. Мада је успео да отпутује у Србију да коначно додели орден Легије Части Михаиловићевој ћерки, био је тужан због чињенице да није успео да обезбеди споменик генералу у Вашингтону. Одрасла сам волећи Србе које чак нисам ни знала. Када сам студирала у иностранству у Шпанији прошлог лета сам имала срећу да путујем у Милано и да боравим код неких потомака једне породице која се бринула о мом деди и другим ваздухопловцима док су се водили као нестали у акцији. Невероватно је срести људе који су разлог зашто сам ја жива.
 
"Поред рата, он је био један диван деда. Тако много је био присутан у мом животу и његова највећа нада је била да мојих двоје рођака и ја дипломирамо на факултетима. И њима и мени су остала само још два месеца! Када сам била мала, водио би ме на куглање и на мини голф и увек би се срели са његовом дугогодишњом пријатељицом Меј на вечерама. Пошто су моји родитељи радили, увек смо проводили време заједно током лета. Увек је проводио много времена са својим пријатељима у удружењу ветерана и то је био тако важан део његовог живота.''
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

No comments:

Post a Comment

Post a Comment