U dosijeu nema Dražine smrti / "Novosti" March 23, 2012

Vecernje Novosti
V. C. S.
23. mart 2012. 13:36 > 20:45
March 23, 2012

Novosti saznaju: U vojnom kartonu Draže Mihailovića nema ključne stvari. Opisano sve od bitaka do ordenja, samo ne streljanje niti datum generalove smrti

Dragoljub Draža Mihailović

ČUVENI personalni vojni dosije generala Draže Mihailovića koji je Ministarstvo odbrane uputilo Prvom osnovnom sudu, da bi se u vanparničnom postupku general proglasio mrtvim - sadrži svega nekoliko stranica.

Kako saznaju "Novosti", u njemu nema apsolutno ništa što ukazuje na vreme i okolnosti Mihailovićeve smrti, s obzirom na to da prati Dražinu karijeru samo do 1940, pred početak Drugog svetskog rata.

Ovaj personalni karton je, u stvari, tipski. Isti takvi vodili su se za sve oficire tadašnje Kraljeve vojske. On obuhvata 30-godišnju retrospektivu njegove vojničke karijere, od 1910, kada je upisao Vojnu akademiju, preko svih postavljenja i prekomandi, učešća u bitkama i ratovima, odlikovanja koje je dobio, do ulaska u Kraljevu gardu i diplomatiju.

Kao datum rođenja u kartonu navodi se 27. april 1893. u Ivanjici, ali datuma generalove smrti - nema.

 

Šta je hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio o Draži Mihailoviću pročitajte OVDE

 

Mihailović, piše u dosijeu, učestvovao je u Kumanovskoj bici tokom Prvog balkanskog rata, kada je dobio srebrnu medalju za hrabrost i čin narednika. U Drugom balkanskom ratu je prvi put ranjen.

 

U Prvom svetskom ratu, učestvovao je i u Cerskoj i u Kolubarskoj bici. Odlikovan je zlatnom medaljom za hrabrost. Učestvuje i u proboju Solunskog fronta. Teško je ranjen 11. septembra 1916. Rat je završio sa činom poručnika, Ordenom belog orla sa mačevima 4. reda i Engleskim vojnim krstom za hrabrost.

 

Posle rata službuje na više mesta. Unapređen je u čin kapetana 2. klase, uz Orden belog orla sa mačevima 5. reda. Odlikovan je i Albanskom spomenicom, a 1922. unapređen u čin kapetana 1. klase. Čin majora dobio je 1925, a u generalštabnu struku je preveden sledeće godine.

 

Godine 1935. sledi odlazak u Sofiju, na mesto vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije. Nakon toga, bio je vojni ataše u Pragu.

 

Mihailović je službovao na više mesta u Sloveniji. Tu se, kako saznajemo, otprilike i završava njegov vojni dosije.

 

 

MARKOVIĆ: NIJE SARAĐIVAO SA NEMCIMA

 

DOKUMENTI Ambasade Velike Britanije u Vašingtonu koje je pronašla državna Komisija za utvrđivanje okolnosti pod kojima je streljan general Mihailović, pokazuju da velike sile, Engleska i Amerika, nisu imale nikakve dokaze da je on "u bilo koje vreme sarađivao sa Nemcima". To je izneo predsednik Državne komisije Slobodan Marković. U izveštajima engleskih službi o Čičinom hvatanju, piše i da bi "pod datim okolnostima bila potpuna ludost ako bi se vlade Ujedinjenog Kraljevstva ili Amerike saglasile sa suđenjem generalu Mihailoviću kao ratnom zločincu u nekom jugoslovenskom sudu".

 

Sud je u petak dobio i dokumenta iz kojih se vidi da je Dražin tužilac Miloš Minić napisao u optužnici tvrdnje za koje je znao da su lažne. Na narednom ročištu koje je zakazano za 11. maj, trebalo bi da se sasluša audio-snimak suđenja. (E. R.)

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****