Monday, July 18, 2011

Филм о четничком покрету на Белдоксу 2011: "Проблем перцепције" / Проф. Предраг Остојић


*****

У оквиру Међународног фестивала документарног и краткометражног филма» БЕЛДОКС, који је одржан у Београду у периоду 4-11.маја 2011.године приказан је и филм «Проблем перцепције» - О историји, веродостојности и рехабилитацији четничког покрета, младог режисера Ивана Мандића, који је непосредно после приказивања изазвао жучну расправу међу присутним посетиоцима у сали Дома омладине. Филм у коме је поново суђено генералу Михаиловићу и у којој је черечен и Равногорски покрет урађен је по рецепту пропагандистичких комунистичких филмова шесдесетих година прошлог века из времена врхунца владавине Јосипа Броза. Не чуди овај филм у овој Србији, колико чуди један млади човек – режисер, који је у првој деценији 21. века направио филм у коме није могао да сакрије мржњу према покрету генерала Михаиловића. О чему се ради?

У време када се очекује коначни судски епилог у процесу рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића, када смо на само корак од откривања коначне мистерије о његовој мученичкој смрти и када је Комисија за откривање масовних гробница послератног терора комунистичке власти у Србији проценила да је у Србији у периоду септембар 1944 – мај 1945. и нешто касније ликвидирано између 50.000 и 60.000 људи, без суда и без права на одбрану, од чега је до данас пописано именом и презименом њих 24.000, овим филмом и низом других координираних акција отпочео је последњи партизански јуриш на Генерала и његове следбенике.

Поново је генерал Михаиловић постао мета напада неокомунистичких организација и појединаца, који још увек призивају и славе Броза једног од највећих диктатора XX века. Поново се исти људи и њихови потомци појављују у улогама тужиоца и судија мртвом Генералу и његовој безгробој војсци.

Њихова координирана акција почела је опструкцијом, а затим и прекидом процеса рехабилитације генералу Михаиловићу, јер је Виши суд у Београду, који води овај поступак, затражио од Апелационог суда изјашњавање о томе хоће ли или неће прихватити односно уважити учешће пензионисаног официра ОЗН-е Риста Вуковића из Пљеваља у току процеса, у којем би он по личном захтеву требао да се појави у улози сведока о наводним злочинима Михаиловићевих четника у пљеваљском крају, иако то нема везе са истином, а Закон у случају рехабилитација не дозвољава учешће трећих лица у својству сведока.

Захтев за рехабилитацију генерала Михаиловића у ствари је захтев за поништење судске пресуде која је донета 15. јула 1946. године противно одредбама тадашњег Кривичног закона, јер оптуженом Михаиловићу није дозвољено елементарно право на одбрану и на жалбу. Над Михаиловићем је извршена смртна пресуда мање од 24 сата пошто је она изречена од стране судије пуковника Михаила Ђорђевића. Тражењем мишљења Апелационог суда очигледно се желело обустављање процеса, који је скоро био доведен до краја.

Одмах после овога уследио је захтев Социјалдемократске партије професора Жарка Кораћа према институцијама Републике Србије, у коме се тражи испитивање злочина Недићеваца, Љотићеваца и ЈВУО у току Другог светског рата, чиме се очигледно жели зауставити и рад Комисије за откривање масовних гробница комунистичког терора, чијим радом и поред низа опструкција за сада успешно координира њен секретар др Срђан Цветковић, историчар са Института за савремену историју.

У исто време сви медији у Србији и електронски и штампани дали су велику важност посети око 2000 људи «Титовој кући цвећа» на дан објављивања његове смрти 4. маја 1980. године, а у оквиру недавно одржаног Синема ситија у Новом Саду, где је глумац Бата Живојиновић добио награду за допринос кинематографији приказани су као бренд филмови «Валтер брани Сарајево» и «Битка на Неретви».

Онда је уследило премијерно приказивање документарног филма са почетка ове приче «Проблем перцепције» режисера Ивана Мандића, који је превазишао и Неретву и Сутјеску и Валтера...Да је којим случајем настао у време Броза сигурно да би био награђен највећим признањима које је он додељивао режимским уметницима, писцима и академицима. Овим филмом, који се бави последицама, а не узроцима одабраних догађаја (Рајковац – Друговац – Вранић) у Србији током Другог светског рата и у којем се припадници ЈВУО и генерал Михаиловић приказују као злочинци и поред жеље режисера и његових спонзора није постигао жељени ефекат. Покушај Ивана Мандића, који се у филму појављује и у улози Михаиловићевог тужиоца Милоша Минића, да користећи случај Вранић и злоупутребљавајући емоције потомака жртава Вранићке трагедије из децембра 1943. утиче на адвоката Живановића, који заступа подносице захтева за рехабилитацију генерала Михаиловића доживео је потпуни неуспех. У делу приказаног разговора у филму господин Живановић је стилом професионалца одржао праву лекцију у вези поменутог процеса генералу Михаиловићу.

Једном речју тужна и ружна страна српске свакодневице.

У међувремену под апсолутном медијском блокадом промакли су скупови на Равној Гори 8. и 14. маја на којима се у оквиру обележавања 70 година доласка генерала Михаиловића на Равну Гору, окупило више десетина хиљада људи. О догађају 8. маја када су на Равној Гори поменути догађај обележили Равногорци – Уједињени равногорски покрет и Равногорски покрет Србије у медијима скоро да није било ни једне вести. О догађају 14. маја када су на Равној Гори овај догађај обележили чланови и симпатизери Српског покрета обнове, Асоцијације за неговање тековина равногорског покрета, Удружења припадника ЈВуО и Краљевске омладине карактеристичан је прилог од 20 секунди у 39. минуту другог дневника РТС.

Поредећи посету око 2000 Титових следбеника «кући цвећа» и догађај на Равној Гори, коју је према речима кустоса музеја господина Владана Радосављевића током маја посетило око 30.000 људи и оно што су медији забележили биће нам јасно где смо и докле смо стигли.

И на крају: Ових дана на Ади Циганлији након скенирања терена врши се откопавање места за које се претпоставља да је могућа гробница генерала Михаиловића. У исто време припадници Титовог СУБНОР-а покушавају и физички то да спрече, па је полиција принуђена да ноћу чува поменуто место.

Мислим да је коментар сувишан.


Проф. Предраг Остојић

Београд 23. јун 2011



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

No comments:

Post a Comment